Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Лекције пандемије коронавируса

Доц. Петар Атанасов: Пацијент не сме да буде финансијска корист

Фотографија: Дарина Григорова

Сваког јутра, независно од тога да ли је радни или нерадни дан, испред кабинета доц. Петра Атанасова на Клиници за унутрашње болести Универзитетске болнице за активно лечење и хитну медицину „Пирогов“ у Софији чекају пацијенти. Већина њих долази на прегледе после прележаног Ковида-19, али има и оних који су дошли у нади да ће им специјалиста помоћи да реше своје здравствене тегобе. Пре него што изађу из кабинета пацијенти га плахо питај: „Колико дугујемо?“ На што он одговара: „Ништа,“ и са осмехом додаје: „Само поштовање и добар однос!“

Доц. Петар Атанасов чврсто верује да један лекар ни на који начин не сме да улази у финансијске односе са пацијентима. „Биће од крви и меса не може да буде финансијска корист,“ категоричан је он и додаје: „Не желим да се тиме бавим! Не желим ограничења финансијске природе због којих бих угрозио нечије здравље. Било својом радњом или нерадњом, нашкодити пацијентовом здрављу је непрофесионално!“


Почетком марта 2020. године, доц. Атанасов је један од првих лекара који су се сусрели са инфекцијом коронавируса у Бугарској. Тада су, за само 24 часа, одељење ургентне медицине, Клиника за унутрашње болести и део одељења за реанимацију болнице „Пирогов“ претворени у ковид одељење на којем се лече најтежи пацијенти из Софије и Бугарске уопште. А читаву одговорност за одлуке које се доносе у кризи сноси доц. Атанасов, који је на челу ковид одељења. Он лично прати стање сваког пацијента, зато се за њега и његову екипу често чују речи хвале:

„Захваљујем на високој оцени и лепим речима! Пацијенти су ти који могу да кажу да ли смо се снашли и како смо то постигли. Ми смо једноставно радили свој посао. Анализирали смо ситуацију у свету и било нам је јасно да ако желимо да изађемо на крај с вирусом, треба да наставимо да тражимо решење. Уз велики страх, наравно, одлучио сам да стекнемо природни имунитет, почевши од себе. Испоставило се да доследном применом разумних мера човек може да развије стабилан и трајан имунитет. Код 400 пацијената који су прошле године прележали Ковид-19 имунитет наставља да расте.“


На ковид одељењу у болници „Пирогов“ лечило се више од 5.000 пацијената у тешком и веома тешком стању, а дијагностификовано је преко 20.000 лакших случајева болести.

„У здравству је доминантан монополистички систем у којем се користе шаблони, али се један човек не може лечити по шаблону,“ каже доц. Атанасов. „Лечење у „мртвом“ алгоритму не води добрим резултатима. Када имаш опасност која прети да угрози здравље и безбедност већег броја људи, мораш изабрати мање зло, али ћеш се упркос томе борити за сваки живот! Понекад треба уложити више времена, више средстава, напора, више мисли и наравно, више новца, али нећу да ми новац одређује пут којим ћу кренути,“ рекао је доц. Петар Атанасов.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Дарина Григорова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У 2024. години број тешких саобраћајних несрећа самњен за 9%

У Бугарској је током 2024. године 479 људи изгубило живот у тешким саобраћајним несрећама, док је 9.046 особа повређено. У првих пет месеци 2024. године број погинулих смањен је за 22% у поређењу са истим периодом 2023. године, саопштио је Институт за..

објављено 5.1.25. 08.10

Фестивал „Сурва“ гостује у Софији 5. јануара

Борисов врт у срцу Софије поново ће постати сцена за традиционални фестивал „Сурва“ из Перника. За трећу узастопну годину, Софијанци и посетиоци главног града моћи ће да уживају у карактеристичним маскама и костимима и древној традицији кукера...

објављено 4.1.25. 08.45
Фотографија: Центар за спасавање дивљих животиња – Зелени Балкан / / Wildlife Rescue Centre - Green Balkans/

Стотине птица страдало у новогодишњој ноћи због ватромета и петарди

Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..

објављено 2.1.25. 13.59