Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ивањско биље за здравље

Фотографиjа: Општина Jамбол

24. јуна Бугарска православна црква и верници обележавају празник рођења светог Јована Претече и Крститеља Господњег. У црквеном календару одређено је још неколико датума када се одаје пошта том свецу, а осим тога сваки уторак у години посвећен је њему. 24. јуна славимо и један од највећих бугарских народних празника – Ивањдан, који је посвећен биљкама, води, сунцу и ритуалима за здравље. Повезујемо га и са некадашњим гатањима за љубав и удају.

Најраспрострањеније је веровање да биљке убране на тај дан пре изласка сунца имају изузетна лековита својства. Савремени травари а и људи који у својој свакодневици користе лековите биљке, заиста на Ивањдан устају усред ноћи и одлазе по ивањско биље. Лековиту и заштитну функцију има и ивањски венац који су некада девојке плеле од лековитог биља. Такве функције има и руковет лековитог биља. Веровало се да треба убрати 77,5 биљака, јер према народу на свету има 77 болести, а она половина биљке лечи болести без имена. Народни исцелитељи познају тих 77 биљака, а ону половину беру затворених очију.  Руковет лековитог биља убраног на Ивањдан се осуши и чува у кући, јер се у народу веровало да се њиме могу излечити свакакве болести.

У народним песмама које се певају на Ивањдан обично се опева митски јунак Ењо који је кренуо по лековито биље.

Веома популарна је легенда која каже да се на Ивањдан Сунце рано ујутру купа у „живу воду“ и „плеше“ од среће. А затим креће ка зими. Ако неко види тај бајни Сунчев плес, биће здрав током целе године. На Ивањдан Сунце благосиља све реке, језера, изворе. Некада су се млади и стари купали пред само свитање зоре у оближњој реци или се умивали росом за здравље. Кажу да на Ивањдан вода почиње да тече чак и из пресушених извора.

У многим местима Бугарске данас се одржавају реконструкције обичаја на Ивањдан. Пали се и ивањска ватра – како би се повећала снага небеске ватре.Са магичном снагом тог дана године повезује се и веровање да у ноћи пред Ивањдан скитнице и преваранти обилазе поља и краду туђу плодност. Народ је још веровао да се на местима где је закопано благо на Ивањдан појављују сабласне ватре.  

Ипак, Ивањдан је као народни празник највише везан за људско здравље – једна од највећих вредности нашег народа у свим историјским периодима.

Уредила: Албена Безовска

Превела: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије круже око текије код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10