Скоро непредвидива биће излазност бирача и расподела политичких снага од 1. до 5. места. То се може закључити по завршетку предизборне кампање за превремене парламентарне изборе у Бугарској који се одржавају данас. Социолози и политиколози се уздржавају да прогнозирају њихов резултат из неколико логичних разлога. Гласање се одржава средином јула - „нешто што се до сада скоро и није дешавало у најновијој политичкој историји“ Бугарске, изјавио је у интервјуу Радио Бугарској социолог Прван Симеонов. Он је убеђен, да осим тога, скоро пола милиона бирача ће у последњем тренутку донети одлуку коју ће политичку снагу подржати. По његовим речима, предизборна кампања је показала неке слабе стране о чијем ћемо ефекту на крајњи резултат избора тек сазнати. На прво место социолог ставља одсуство довољно конструктивног дијалога између кандидата за народне посланике и бирача:
„То парцелира политички простор, стварају се својеврсне паралелне реалности. У њима неки кажу да је оно што је подељено - правилно, а други - да је погрешно, – истиче Симеонов и додаје да се на тај начин фиксира замрзнут друштвени конфликт са израженим демаркационим линијама, што представља сигнал да је друштво снажно подељено. – Срећом то се не односи на већину људи с обзиром да они нису толико политизовани… Већина политичара је говорила првенствено пред својом публиком, јер велики део њих покушава да у ситуацији нових, брзих избора, у којој се налазимо, задржи своје бирачко тело.“
На дан избора фактором се може показати и измена Изборног законика о начину гласања. Први пут у Бугарској ће се гласати скоро у целости путем машина. Папирним гласачким листићима ће се гласати само у случају проблема са машином и на бирачким местима на којима гласа мање од 300 бирача. Могућност да Бугари неометано обаве своју грађанску дужност, упркос великој промени, као и мирно одвијање избора у преко 700 бирачких места у иностранству од посебног је значаја пошто ће тежина гласова ван граница земље одиграти своју улогу у нагињању ваге на једној или другој страни.
„Велико је питање да ли ће интересовање за гласање у иностранству бити веће или оно ће само бити лакше. Колико ја знам, поднетих пријава за гласање у иностранству није више од оних на претходним изборима. Истини за вољу, проблем са отварањем биралишта у иностранству било је само у земљама ван ЕУ. Сада је тај проблем решен.“
То што се избори одржавају у сезони одмора и што су многи Бугари у иностранству одавно унапред планирали путовање у домовину тешко да ће имати неки озбиљан утицај на њихову амбицију да гласају, наводи социолог:
„Могу да остваре своје право гласа у Бугарској, ако им закон то дозвољава. Колико је мени познато, није мало оних који су унапред предузели неопходне мере да би могли да гласају у домовини. Отворен је немали број бирачких места, тако да сви који желе да гласају имају могућност да то ураде.“
Прван Симеонов је убеђен да бугарско друштво очекује формирање владе после избора и тешко би прихватило да се и после ових избора то покаже немогућим.
„Прелазна влада је у не малој мери показала како би могла да изгледа једна будућа влада. Тако задатак формирања владе изгледа бар мало лакшим.“
Превела: Албена Џермнаова
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..