Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Данас је последњи дан за предизборну пропаганду пре избора у недељу

Завршава се предизборна кампања за изборе 11. јула

Фотографија: БГНЕС

Предизборна кампања за превремене парламентарне изборе у Бугарској 11. јула се завршава. Иста је била мање активна од оне за изборе у априлу. Разлог за то можда јесте чињеница да су у питању превремени избори у сезони годишњег одмора, а можда и то да су у претходној предизборној кампањи политичке снаге потрошиле немало новца. "Толико дуго смо били у предизборној кампањи да је сада већ и не примећујемо. Имам осећај да је она почела већ почетком ове године", рекла је новинарка Мира Баџева. Политиколог Георги Кирјаков пак ставља акценат на канале за везу са бирачима:

Георги Кирјаков

„Рачуна се претежно на друштвене мреже, где је реклама јефтина и на посете различитих места у земљи и састанак са бирачима. Осим тога, људи су се већ углавном определили за кога ће да гласају. То значи да политичким субјектима није потребно много време да их убеђују за кога да гласају“, изјавио је он у интервјуу регионалној станици БНР у Старој Загори.

Анкета спроведена међу становницима града, међутим, јасно говори о реалном односу бирача према политичарима и њиховим предизборним обећањима:

„Не утичу ми посебно. Рекао бих да сам неутралан према предизборним кампањама свих политичких снага“ – рекао је Васил. „Много су бљутаве и некако уопштене, а њихове поруке не допиру до мог ума“ – додаје Георги.

Марија пак сматра да поруке политичких снага имају негативан утицај, бар на њу. „Право да вам кажем, слушам их од јутра до вечери и чак ми се крвни притисак повећава, јер знам да пут који оцртавају није исправан“.

Упркос томе, према Политикологу Георгију Кирјакову, после избора влада ће бити формирана, а оцртавају се две основне варијанте:

„Могуће је да тзв. партије протеста формирају већину заједно са једном од старих великих политичких снага. Друга варијанта је да превремена влада настави свој мандат као редовна влада, уз сагласност осталих политичких снага. Тако се избегава преузимање потпуне одговорности од стране парламентарних политичких снага у случају неуспешног управљања земљом.“

Димитар Ганев

Ову тезу подржава и политиколог Димитар Ганев:

„Нема сумње да ће влада бити углавном експертска. Сваки представник политичке снаге ће своје људе представљати не као истакнуте чланове партије, већ као експерте у одређеној области.“

Што се изборних резултата тиче, изгледа да се они сада не могу прогнозирати, сматра политички психолог Антоанета Христова. По њеним речима, постоји неколико фактора за то. С једне стране, то су активност прелазне владе и скоро свакодневни резултати њеног рада који поједине кандидате политичких снага доводе у ситуацију да јуре за догађајима.

Антоанета Христова

Други фактор који онемогућава реалну процену расположења бирача је рад на друштвеним мрежама тзв. интернет тролова. Они успешно обављају свој задатак да искриве информације а отуда и реалност која се ствара за кориснике.

„Скоро све политичке снаге користе тролове. Због тога је веома тешко оријентисати се која порука представља реалан став, а која не.“

Христова је навела да ће поред поларизације људи негативан утицај на гласање имати вероватно и машинско гласање, које је уведено изменама и допунама Изборног законика. Исте су усвојили посланици 45. сазива Народног собрања.

„Сви су покушали да минимизирају учешће бирача. Пример су старије особе. Систем гласања код њих не претпоставља жељу за гласањем на изборима већ им пре се може рећи ствара препреку и страхове. Зато и ја сматрам да је могуће да излазност буде за неколико процената нижа него на претходним изборима.“

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Снимки: БНР, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Социолошка агенција "Мера": Већина Бугара жели редовну владу, али не и Бојка Борисова за премијера

Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава нове изборе, а 4,7% је неодлучно. Ово су резултати независног телефонског истраживања новоосноване..

објављено 24.12.24. 09.45

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15
Наоружани мушкарци у сиријској провинцији Хама, 3. децембар 2024.

Оптимизам, али и неповерење – европски поглед на догађаје у Сирији

Европска унија након пада режима Башара ал-Асада и даље на ситуацију у Сирији гледа с опрезним оптимизмом. Већина европских политичара и даље има резерве према групама као што је "Хајат Тахрир ал-Шам" и њеном лидеру Ахмеду Хусеину аш-Шари, због..

објављено 23.12.24. 20.05