Бугарски народ и даље тражи свој пут ка промени. О томе сведоче резултати превремених парламентарних избора одржаних 11. јула ове године. Зато смо на дан избора нашим саговорницима поставили једно питање: Како видите промену Бугарске после избора?
„Очекујем бољу Бугарску која ће ме натерати да размислим о повратку у домовину“ – рекао је Данијел Димов из немачког града Дизелдорфа, и додао:
„Бугарску која није на последњим местима свих ранг-листа у Европи и ЕУ. Мислим да су политичари ту жељу људи за променом видели још када су почели антивладини протести прошле године. Без обзира на своју партијску припадност, сви они знају да у детаљима пратимо сва дешавања, као и то да ли и како они обављају свој посао. Зато се ја надам да ће бити резултата, као и да идемо ка бољој Бугарској.“
Данијел је у Немачку отишао када је имао свега 12 година. Његови родитељи су тамо живели и радили. Данас је он категоричан: „Немачка је тренутно бољи избор због образовања, посла, квалитета живота. У Бугарској постоје цели сектори који се могу побољшати – почев од здравства, привреде, социјалних услуга…
Према Габријели Бенчевој из Нирнберга, Немачка, већ после парламентарнихизбора у априлу је постало јасно да су две водеће политичке снаге на два супротна пола. Некакво уједињење је могуће само ако се привуку експерти који су уједно и присталице партија протеста: „Мислим да ће тада у име Бугарске и ради проналажења неког смисленог решења може доћи до консензуса.“
Власник кафића у турском граду Бурси Ахмед Кудрјакли јe рођен у околини Русеа. До сада је гласао на свим парламентарним изборима код нас – без изузетка. Он нам је рекао:
„Гласали смо за демократију, јединство, једнака права за све етничке групе.“
Према Ирени Ангеловој из Чешке, Бугари су задовољни изменама и допунама Изборног законика, али кажу и то:
„Потребно је повећање зарада људи, довољно посла, више страних улагања. На треће место је здравство – оно мора да буде апсолутно бесплатно за све, као што је овде. Бугарски пензионери троше много пара на лекове а њихова пензија као да је довољна да покрије само те трошкове. Многи људи долазе у иностранство, јер се у Бугарској не могу остварити.“
Да бисмо живели у новој Бугарској, за почетак добро је да променимо начин рада парламента – категоричан је Жулијен Желев, волонтер на изборима у главном граду Аустрије.
„Законодавна активност 46. сазива Народног собрања мора да врати расправу која иде руку под руку са парламентарном републиком. Треба да постоји директна веза са бирачима и да се њихове примедбе на предлоге узимају у обзир, да се не усвајају закони набрзину, без квалитетне расправе. Лопта ће бити у рукама нове већине у парламенту. Запажа се известан замор бирача од честих избора.“
Жулијен Желев сматра да је боље формирати владу – „Не смемо омаловажавати рад и напоре волонтера на изборима који само у неколико месеци други пут улажу све напоре на добром организовању гласања у иностранству“.
Супротан став износи други волонтер на изборима – Надежда Стојанова-Литол, која већ дуго година живи у Бостону, САД. По њеном мишљењу најболније питање за нову власт је здравство:
„Бугарска је и даље на најнижем прагу вакцинације у ЕУ. Ја мислим да је то резултат створеног хаоса , одсуства поверења у научне центре, који доказују зашто вакцина спасава живот“.
Деница Секуличка из Словачке је изјавила:
„Знам да се ствари неће променити чаробним штапићем. Генерално, волела бих да Бугарска буде мирније и уређеније место за живот, са мање корупције и криминала, са стабилнијом привредом.“
На анкети су радили: Дијана Цанкова, Јоан Колев, Дарина Григорова, Миглена Иванова, Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..