Васил Левски, човек који је пропутовао уздуж и попреко Бугарску како би основао револуционарне комитете и припремио Отаџбину за слободу, замишљао је Бугарску као „свету и чисту републику.“
18. јула 2021. године навршавају се 184 године од рођења Васила Иванова Кунчева – Левског. Ове године ћемо на списак места која подсећају на дело и живот револуционара додати и село Ветрино, на североистоку земље. Вечерас ће житељи и гости општине Ветрино имати прилику да присуствују свечаном освећењу бисте Васила Левског и да положе венце на споменик у знак захвалности.
Дан на који је рођен Васил Левски се у његовом родном граду Карлову традиционално обележава свечаностима и пригодним активностима. Ове године се у граду одржава 30. Народни сабор посвећен 184. годишњици од рођења Апостола слободе и празнику града. Празнични дан ће почети Светом литургијом у храму Светог Николаја и ритуалним истицањем застава Бугарске и града Карлова. Биће организован и дочек учесника Националног туристичког похода „Стопама Васила Левског.“
Увече ће бити приређен свечани ватромет.
Завети Левског живе у срцу сваког родољупца. Али посветити се Отаџбини на начин на који је то урадио Левски – самопожртвовано, безусловно и доследно, као да је немогуће видети данас, у савременом свету којим владају материјална искушења и борба за власт.
Пре неког времена представили смо вам једног анонимног уметника за кога је Левски далеко више од националног хероја.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..