Крајем августа 1968. године, по налогу Комунистичке партије СССР, стотине хиљада војника Варшавског пакта кренуло је у инвазију на Чехословачку. Инвазијом је угушен период познат под називом Прашко пролеће. Угушена је и идеја о једном слободнијем и демократичнијем социјализму не само у Чехословачкој, већ и у целом источном блоку. Бугарска учествује у догађајима као земља чланица Варшавског пакта и упркос њеној политичкој лојалности према СССР, под претњом репресијама у случају да се искаже мишљење различито од оног које заговара партија, демократског погледа на дешавања у тој земљи и супротстављања није недостајало.
У лето 1968. године су се тројица бугарских студената историје на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ – Едуард Генов, Александар Димитров и Валентин Радев, успротивила инвазији на Чехословачку. Управо они су јунаци првог бугарског политичког стрипа „На концу. 1968. Једна истинита прича“ чији ће први број светло дана угледати у септембру.
Његов аутор је Веселин Праматаров који је о судбини студената сазнао од свог пријатеља и колеге Антона Стајкова, консултанта на пројекту.
„Ово је прича о тројици 20-годишњих студената историје који су на вест о инвазији војника Варшавског пакта на Чехословачку спонтано одлучили да напишу и поделе летке у којима јасно наглашавају да су против тога. Први пут су успели да поделе око 200 летака у Софији и Пловдиву, али када су по други пут изашли на улице, разоткрили су их и ухапсили. Осуђени су и послати на издржавање затворске казне након чега им је живот окренут наглавачке,“ прича Веселин Праматаров.
Александру и Валентину изречена је казна од 2 године затвора. Највећу затворску казну добио је Едуард Генов – читавих 11 година. Из затвора је пуштен 1986. године и одмах по изласку је протеран из Бугарске. До краја свог живота – 16. децембра 2009. године, живи са породицом у САД. Валентин Радев је 1995. године умро у Софији. Једини живи учесник је Александар Димитров.
„Стрип је покушај да се представе мотиве који су подстакли ове младе људе и он на неки чудан начин повезује нашу садашњост и прошлост. „На концу. 1968“ је прича коју желим да испричам савременом Бугарину јер има многе паралеле између оног времена и данашњег. И када човек анализира ситуацију у којој се данас налази схвата да пуно ствари које се догађају данас вуку своје корене из прошлости,“ објашњава Праматаров.
Према њему, најбитнија је спонтана реакција тројице младића која представља израз грађанске свести коју морамо неговати и изражавати и данас.
„У име Чешке републике и Словачке републике могу рећи да је за нас оно што су учинила тројица бугарских студената херојски чин и нешто што нико није очекивао,“ каже у интервјуу БНР Дагмар Остранска, директор Чешког културног центра* у Софији. Према њој, потез тројице студената и историјски догађаји из тог периода као да нису познати већини људи и то је био један од разлога да реализују тај пројекат. А зашто баш стрип? На ово питање је гђа Остранска одговорила да ће на тај начин прича брже и лакше допрети до младих људи и деце. Стрип је свој наслов добио по кодном називу досијеа тројице студената – „Марионете.“
Планирано је да се након што изађе први број стрипа организују сусрети ученика са Александром Димитровим.**
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: sofia.czechcentres.cz, архива
________________________________________________________________________________________________________
*Пројекат је иницирао Чешки културни центар у сарадњи са Амбасадом Чешке републике у Софији и Амбасадом Словачке републике код нас а уз подршку Представништва ЕК у Бугарској и у партнерству с Програмом „Христо Ботев“ БНР.
**2018. године су Чешки институт за истраживање тоталитарног режима и Сенат, горњи дом чешког парламента, одликовали Едварда Генова (постхумно), Александра Димитрова и Валентина Радева (постхумно) за доследну заштиту начела демократије, слободе и људских права. Исте године им је указом председника Словачке Андреја Киске уручено државно одликовање – Орден белог двоструког крста трећег степена.
Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“ . Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи буквар“, чији је аутор истакнути препородитељ др Петар Берон. Ради се о првом бугарском уџбенику,..
„Ја сам Софија“ – назив је новог урбаног фестивала уметности и емоција, који ће се одржати од 17. до 23. септембра на платоу испред Националног дворца културе у Софији. Фестивал је део програма „Софија обележава 17. септембар,“ који је посвећен..
Због великог интересовања за изложбу "Дечко Узунов. Стваралаштво. 125 година од рођења уметника", Софијска градска галерија ликовних уметности је продужила изложбу дела уметника до 9. октобра. На изложби је представљено преко 90 радова различитих..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне..