Велики део наших сународника не зна како да управља својим финансијама и радије се одлучује за „дугорочно замрзавање“ уштеђевине за црне дане, упркос неповољним каматним стопама и упркос томе што су понекад чак и на губитку.
Према аналитичарима, финансијска неписменост међу старијим становницима је „наслеђе из социјализма“ када у нашој земљи није било тржишне економије и људи су своју скромну уштеђевину чували у банци или… код куће, у тзв. тегла банци.“ Али постоји још један разлог за то. Претерани опрез и неповерење у капитална тржишта и банкарски систем су резултат драматичних стечајева финансијских пирамида на почетку демократских промена у земљи. Према незваничним подацима, најмање 5 млрд евра изгубљено је због финансијских превара од почетка транзиције до данас, остављајући преко 200.000 Бугара без новца. А преваранти које су звали „фараони“ и дан-данас уживају на слободи, неузнемиривани од правосуђа. Три деценије касније, људи су и даље скептични.
Према финансијском консултанту Емилу Иванову, тренутно су на дневном реду несигурност изазвана пандемијом коронавируса и предстојећи улазак земље у зону евра, који ће довести до великог штампања новца, што ће, са своје стране, повећати стопу инфлације. Људи стрепе шта ће бити са њиховом уштеђевином и не знају шта да раде.
Проблем је у томе што су камате на депозите скоро нулте, а неке банке већ не предлажу опцију отварања депозита што додатно ограничава клијенте. С друге стране, инфлација расте. Према Иванову, млади људи се адекватније носе са ситуацијом. „Они се са лакоћом оријентишу према тржиштима, тј. улажу у велике фондове, у хартије од вредности и друге финансијске инструменте, као што су обвезнице, а то им омогућава већу флексибилност када је у питању њихов новац,“ тврди финансиста и додаје:
„Најгоре што може да учине Бугари у овом тренутку је да своју уштеђевину чувају у банкама, уз каматну стопу од 3-5% у условима инфлације – то ће озбиљно оштетити њихове финансије. Или, ако сте одвојили 5.000 евра, после годину дана они ће бити 4.750 евра, а животне намирнице ће у међувремену поскупети за 5%. У таквим и сличним ситуацијама људима препоручујемо да нешто предузму – да инвестирају, да повећају своју финансијску писменост, што би могло да им донесе додатну зараду. Али чекање и гунђање тренутно баш и нису нека опција.“
Предстојеће придруживање Бугарске еврозони додатно ће подстаћи раст инфлације и цена. „У прве 2-3 године, у земљама попут Словачке, Летоније, Литваније, Естоније, које су већ прошле овим путем, стопа инфлације је премашила 10%. Сличан тренд би у случају неправилног планирања личних финансија могао да прогута знатан део уштеђевине Бугара, изразио је своја страховања Емил Иванов и додао:
„Снажно верујем да би наредних 10-15 година зона евра могла да буде веома повољна опција за нас - она ће отворити нове економске путеве за Бугарску, довешће инвеститоре, а тиме и нове могућности за бизнис. А то ће резултирати повећањем дохотка. Али у краткорочном плану, ако се не предузму мере, овај процес може да доведе до осиромашења дела становништва који није толико активан. У таквим ситуацијама људима кажем не мораш бити болестан да би ишао код лекара. Исто тако, не мораш бити у финансијским тешкоћама да би се обратио за савет финансијском консултанту,“ рекао је у закључку Емил Иванов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографија: Венета Николова
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..