Бугарска престоница Софија је од свог проглашења културним и административним центром земље 1879. године доживела пуно промена у архитектонском погледу. Упркос томе, град је успео да очува свој посебан дух, приче и део кућа својих некада најистакнутијих житеља у два стамбена насеља – ономе иза Централног софијског купатила и Лозенецу који често упоређују са некадашњим париским Монмартром.

Према првим сведочанствима о насељавању стамбеног насеља Лозенец, оно је постало популарно као средиште софијских боема још 1921. године, а такво остаје и у нашим данима. Данас је ово насеље познато и по изузетно високим ценама некретнина, али у ствари, те некретнине у свом већем делу су непроцењиве – не толико због локације, колико због личности које тамо живе и које су некада живеле. Крећемо у шетњу тихим, зеленим уличицама и одједном као да смо у замишљеном времеплову који нас води у године када су овде живели људи који су одиграли значајну улогу у развоју наше земље. Међу њима су писац Елин Пелин, оснивач и први директор Бугарског националног радија Сирак Скитник, глумац Крстјо Сарафов. Њихове куће пројектовали су неки од најпознатијих домаћих архитеката као што су Георги Овчаров и Јордан Миланов. Свако је тежио да буде оригиналан. Зато у стамбеном насељу Лозенец има пуно дивоте – ту су камени барељефи на којима је приказано цвеће, изрезбарени чардаци, симпатичне терасе, прозори необичног облика… У овом насељу налази се и кућа популарне бугарске глумице Адријане Будевске.

У кући у којој је она провела последње дане свог живота данас се окупљају уметници и поштоваоци уметности. Аутентични декор је запечатио богату драматичну прошлост Адријане Будевске- прве бугарске глумице која се усудила да на сцену изађе разголићена.

Саставил: Јоан Колев

Уредила и превела: Албена Џерманова