Бугарска се 22. септембра 1908. године поново појавила на карти света након петовековне османске владавине. Земља је ослобођена 3. марта 1878. године у Руско-турском рату (1877-1878), али проглашење њене независности је дугачак процес у који је влада већ ослобођене Бугарске уложила велике напоре.
Кнежевина Бугарска је одлуком Берлинског уговора 1878. године постала вазална Османском царству, а кнез је био вазал сузерена. Дакле, Бугарска је и даље била зависна у правном погледу јер као вазална кнежевина није имала право да склапа међународне уговоре. Током 30 година тражене су повољне међународне околности за превазилажење ових правних клаузула које су биле препрека за Бугарску на путу ка независности, прича историчар акад. Георги Марков. Прилика за остварење главног спољнополитичког циља бугарске владајуће елите – проглашења независности Бугарске, указала се 1908. године када су Младотурци преузели власт у Османском царству. Тада је Бугарска, у лицу председника владе Александра Малинова, одлучила да искористи кризу.
Тако је на данашњи дан пре 113 година кнез Фердинанд I Бугарску прогласио независном бугарском краљевином. Манифест о независности је кнез прочитао у цркви Светих четрдесет мученика у старој престоници Великом Трнову. Након тога је испред храма премијер Малинов поново прочитао манифест пред окупљеним народом.
Након тешких преговора Висока порта је 6. априла 1909. године Бугарску признала за независну државу.
22. септембар проглашен је за државни празник одлуком Народног собрања 10. септембра 1998. године.
Припремила: Миглена Иванова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Хришћански свет данас слави Светло Христово Васкрсење. За православне народе ово је најсветлији дан – Празник над Празницима, којим славимо победу добра над злом и живота над смрћу. У Бугарској га зову Великден јер за православне Бугаре нема већег..
Бугарска православна црква на челу са патријархом бугарским и митрополитом софијским Даниилом и члановима Светог синода упутила је хришћанским верницима патријарашку и саборну васкршњу посланицу. „Нека радост због вести о Васкрсењу Христовом буде..
Двадесетог априла, сви хришћани дочекаће Васкрсење Христово. У свету испуњеном ратовима, подељеношћу и немиром, католици, заједно са православнима, јерменским и протестантским верницима, упућују јединствену поруку наде — делећи радост над победом..
Муслимански верници у Бугарској данас обележавају Дан Арефата, који претходи Курбан-бајраму, а сматра се најодабранијим даном у исламској години. Дан..
Курбан-бајрам је један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или велики Хаџијски бајрам јер му претходи..