У загрљају планине Ржана налази се манастир Рођења Пресвете Богородице познат по седам олтара који су претворени у седам параклиса посвећених седам бугарских светаца.

Легенда каже да су у 9. веку седморица браће бољара изградила ову светињу високо у планини, а око ње су основала седам насељених места – Оградиште, Буковец, Осеновлаг, Огоја, Лесковдол, Лакатник и Желен. Браћа су подигла цркву са седам престола, по један за сваког од њих, стога су и људи ово место назвали „Седам престола.“ У централни олтар храма бољари су ставили икону Рођења Пресвете Богородице, коју су, претпоставља се, донели са Свете горе, док се у једном од осталих олтара налазио лик Светог Томе Неверног.

„Манастир своју славу обележава на празник Рођења Пресвете Богородице и на Томину недељу,“ каже теолог Петар Вутов. „Људи стално долазе, а неки и преноће. Када водим ходочаснике путем којим су пренете мошти Светог Јована Рилског, крећемо од Черепишког манастира кроз планину Ржана. Брза река Габровница протиче између Големе и Ржане планине, које су део Старе планине. Манастир је у планини Ржана.“

Године 1737. султан Махмут I наредио је да се сруши манастир Седам престола. Вредни мештани су га поново саградили и 1848. године је у њему своја врата отворила школа јеромонаха Христофора.

Од планине Ржана – део планинског ланца Стара планина, почињу и четири Ботевљеве стазе којим су кренули четници након смрти великог песника и револуционара Христа Ботева. Свака од стаза може се прећи за око 8-9 сати и прави је изазов за туристе. А прелепи призори су награда за упорност сваког туриста. На површини од 20.000 ха простире се заштићено подручје Искарска клисура – Ржана планина, каже Оља Генова, експерт у Дирекцији Парка природе „Врачански Балкан:“

„Од биљних врста можемо поменути Himantoglossum caprinum – врсту орхидеје која се одликује изузетном лепотом. Црна мрена и вијун су међу врстама риба које се могу видети у рекама овог краја, а од сисара – вука, видру, шареног твора. Ово подручје је станиште чак шест врста шишмиша који живе у пећинама и шумама букве, међу њима су бехштајнов шишмиш, широкоухи шишмиш и др.“

Према председнику општине Игнатица Иву Христову, нема тог човека који је једном дошао овде, а да се није заљубио у планину Ржана.

„Ова планина је нетакнута, немамо планинарских кућа и склоништа. Радује ме што расте број туриста, боље је да се развијамо у правцу туризма. У овом делу Старе планине немамо чиме да се бавимо осим туризмом,“ рекао је Христов на крају нашег разговора.

Припремила: Дијана Цанкова

Извор: Радио Видин – БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Радио Видин – БНР