Манастир Покрова Богородичиног у Самокову основан је 1772. године као женски манастир, метох манастира Хиландара. Током деценија свог постојања ова светиња је проширила своју имовину, чему су допринеле донације локалног живља. У 19. веку метох се афирмисао као средиште духовне и просветне делатности. У то време је у њему било стотинак монахиња. У склопу манастира је отворена и црквена девојачка школа у којој су девојке училе да читају, пишу, рачунају, а остали предмети су били грчки језик, веронаука и певање.
Црква Самоковског манастира изграђена је 1837-1839. године, из тог периода је и манастирска кухиња. Неке од икона у храму су дело чувеног иконописца Димитра Зографа, брата Захарија Зографа – једног од најистакнутијих бугарских живописаца који је стварао у доба препорода. Фреска Крилате Богородице Покровитељке у цркви манастира приписује се Захарију Зографу.
Самоковски женски манастир је активан и отворен за посетиоце.
Више о овој духовној оази у подножју Риле можете да прочитате ОВДЕ.
Уредила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..