Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рушевине града Хераклеја Синтика враћају нас у античко доба

Фотографија: БГНЕС

9. октобра обележавамо Дан античке културе. Реч је о неоспоривом утицају Античке Грчке и Рима који су од 1.000 г. пре Христа до 6-7. века после Христа одређивали целокупни развој Старог континента, укључујући и на територији данашње Бугарске. Наша земља обилује сведочанствима из те епохе.

Међу њима посебну пажњу завређује антички град Хераклеја Синтика који се налази близу града Петрича, на југозападу земље. Овог лета су археолози пронашли мноштво вредних артефаката. Међу њима су лик Александра Великог, рељеф на којем је приказан музичар, масивна мермерна скулптура бика, статуа која се повезује с култом према Митри и натпис из 1. века, израђен у част цара Тиберија. Али најзанимљивији предмет који су пронашли била је статуа младе жене реалне величине, без главе. Археолози претпостављају да се ради о статуи старогрчке богиње победе Нике пошто је пронађена на месту акропоља, где је било светилиште некадашњег града.  

Више о овом античком граду на простору данашње Бугарске можете да прочитате у прилогу Антички град Хераклеја Синтика разоткрива своје тајне Дијане Цанкове.

Саставила: Венета Николова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Одајемо почаст светом патријарху Јефтимију као покровитељу целог бугарског народа

Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..

објављено 22.10.24. 11.08

Свети Јован Рилски – један од највољенијих и најпоштованијих бугарских светаца

Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..

објављено 19.10.24. 10.05

Почињу Горешњаци

У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..

објављено 15.7.24. 10.35