Село Бусинци (у општини Трн, западна Бугарска), више није само географски појам на мапи Бугарске. Све више је гостију који га посећују да би се упознали са једном помало заборављеном традицијом, која поново оживљава пред њиховим очима. Они обавезно сврате у „Жуту кућу“, где се налази грнчарска радња Стефке Боневе (на бугарском језику она носи назив „Бусинска срчкотилница“). Овде свако може да се изблиза упозна са радом на грнчарском точку, да точак окрене и осети топлину глине, па и да покуша да сам створи нешто од глине. Али не било шта и било како, већ према правилима бусинске грнчарске традиције и под руководством искусног мајстора.
Глинено посуђе из села Бусинци се одликује и по бојама – типичне су углавном зелена, јарко жута, бела и црна боја. На њему ћемо видети и житно класје, сунце, спирале, главу змаја … „То је наша стародавна грнчарска традиција. Нажалост, она полако изумире“ – каже Стефка Бонева, чији су преци из села Бусинци.
Последњих година проводим више времена у селу и видим како се оно мало по мало гаси. Поготово након што нас је напустио и последњи грнчарски мајстор. Са мојом децом смо чак на улици проналазили комадиће старе глинене посуде – овде је некада скоро у свакој кући постојао грнчарски точак и живео бар по један мајстор грнчар. Боје су предивне, а орнаменти просто плене… Тако се родила идеја да отворимо нашу грнчарску радњу, – прича Стефка.
У том циљу она је купила лепу стару кућу која је била скоро без крова, али је зато имала велико огњиште, пошто је некада била грнчарска радња локалног мајстора. Рестаурација куће је потрајала две године. У то време је Стефка озбиљно изучавала бусинску грнчарску традицију. Посећивала је музеје, читала књиге, састајала се са мајсторима грнчарства из свих крајева земље. Многи људи су јој слали аутентично бусинско глинено посуђе из личних колекција. „Имам срећу да радим са људима који су као и ја чврсто одлучили да помогну да овај занат оживи“ – наводи Стефка. И додаје да са истомишљеницима успевају да полако саставе избледелу слагалицу. С тим у вези истражују посуду од глине, фотографишу је а потом израђују реплике са идејом да ту уметност пренесу наредним генерацијама. Па и ње само њима…
У селу постоји Музеј бусинске керамике, у којем се могу видети земљани судови израђени тамо пре више од 40 година, који вреди посетити. После тога гости могу да сврате у грнчарску радионицу Стефке и да пробају да сами израде нешто или пак, да за успомену купе бусински глинени крчаг или тањир.
„Део куће претворен је у продавницу и галерију. Тамо се могу видети радови наших занатлија. Иначе ми користимо ножно грнчарско коло, радимо без калупа. Зато су и предмети које израђујемо у ограниченој количини.“ – објашњава Стефка.
У току су радови на преуређењу „Жуте куће“ у образовни центар под називом „Пут глине“. У њему ће малишани учити стари бусенски занат, пуштати машти на вољу и стварати.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: „Жута кућа“
Око 700.000 Бугара одлучило је да путује поводом дочека Нове године. Од тог броја, око 120.000 до 130.000 њих изабрало је да проведе празнике у иностранству, док је готово исто толико страних туриста одабрало Бугарску као своју новогодишњу..
Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..
Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године порастао је за 11,3% у односу на исти месец прошле године, показују подаци Националног завода за с татистику. Укупно 638.600 бугарских грађана путовало је ван земље, а..