Светла Кјосева је 1984. године стигла у Мађарску и запослила се у бугарској школи „Христо Ботев“ при бугарском Министарству образовања. Радила је тамо 13 година. Управо у тој школи је она схватила да је рад са децом која одрастају у страном језичком окружењу посебан и да је важно да она не остају изолована у оквиру своје заједнице. Године 2004. основана је приватна Бугарска школа за матерњи језик и њени бивши ученици који су на челу бугарске заједнице у Мађарској су јој поверили њено руководство. Директор те школе била је пуних 15 година:

“Школа је повезана са веома активним радом – не само са наставним, већ и са културним, јер одржавамо контакт са школама других заједница – прича Светла Кјосева у интервјуу Радио Бугарској. – Деци се то допада, а има и мобилизирајући ефекат. Као бивши професор и директор бугарске школе, па и као бака два унука, могу рећи да деца са задовољством похађају часове.“

По речима Светле Кјосеве, веома је важно да бугарска деца која одрастају у иностранству не губе везу са домовином, а у исто време да се уклопе у средину у којој живе:

„Границе се замагљују, али само на физичком плану – објашњава она. – Мислим да су дубоки корени најбитнији и то је услов за успех на глобалном плану. Човек може да има добру професију, може да се оствари свугде у свету, али оно што је у њему укорењено у детињству, остаје посебно, његово. То морамо чувати. Постоје изрази, речи, стихови, музика, које мени говоре много више него другим људима. Али ако ја на неки начин другима успем да пренесем њихов смисао, то ће и их обогатити. Наравно, ја са великим задовољством упознајем друге културе. Али то не значи да сам мање Бугарка.“

Светла Кјосева је главни уредник двојезичног часописа за културу и друштвени живот "Хемус", који је основан у Мађарској пре 30 година. Преводи и савремену мађарску поезију и прозу. Уредник је и емисије на бугарском језику Мађарског радија. На питање које је место штампаних културних издања последњих година, Светла Кјосева одговара:

„Лично сматрам да књижевна издања имају своје место. Неки људи воле да књиге држе у рукама, да прелиставају њихове странице, али наравно, има и оних који више воле да књиге читају у дигиталном облику. Наш часопис се од 2011. године може наћи на интернет страници бугарске заједнице у Мађарској. Његов садржај је веома занимљив а посвећен је не само бугарској заједници у Мађарској. Зато су, по мом мишљењу, сви облици добри. Имамо идеју да у нашем издању представљамо истовремено бугарске и мађарске ауторе, да оно постане право место за сусрет две књижевности. Чини ми се да ће то ојачати улогу нашег часописа као моста између две културе“.

Превела: Албена Џерманова