Бај Георги, како га зову пријатељи, иницијатор је, пројектант и аутор бисте Апостола која је постављена на трг Слободе у старом центру Смољана. На истом месту уздиже се и споменик песнику и револуционару Христу Ботеву.
„Левски је најпоштованији и најнеспорнији херој и борац за ослобођење Бугарске од Османлија. То је и разлог зашто сам одлучио да израдим његову бисту,“ прича за БНР Милушев. „Полако сам напредовао, корак по корак, ипак сам ја самоуки стваралац који се никад није бавио скулптуром. И признаћу да ми није било лако јер немам знање из анатомије. Али сам уз велике напоре и упорност успео да га завршим за четири године.“
Израду споменика финансирао је личним средствима. Скоро пет година је сваког месеца издвајао по 25 евра од пензије како би испунио свој сан. Када је завршио пројекат, стручно га је оценила специјална комисија коју чине три сликара.
„Његов ентузијазам је пример за оно шта треба да будемо,“ каже његов зет Кирил Асенов, један од водећих предузетника у региону. Природно-математичка гимназија у граду названа је по Апостолу слободе и испред ње је све до овог лета био једини споменик посвећен Левском у граду.
„Ја сам доста путовао, обишао сам скоро читаву Европу и знам какав значај имају слични споменици за сваки народ. Остали народи су и за најмању ствар подизали споменике, да остане неки траг, отисак историје. Смољан је остао ускраћен за то!,“ са нескривеним болом прича Георги који приводи крају радове на свом другом пројекту – изради бисте револуционара Георгија Раковског.
Упркос годинама, Георги Милушев чита по две књиге недељно. Воли историјске романе и биографије из којих црпи инспирацију за свој рад. Сам је саградио своју кућу, а 60-их година минулог века је пројектовао и израдио аутомобил који је постао права атракција у Смољану. Ауто је назвао „РосВен“ – по ћеркама – Росица и Венера.
Данас Бај Георги каже да је највеће богатство имати посао, да имаш чиме да се бавиш. Боли га што више нема оног ентузијазма за стварањем заједничких дела као што је некад било.
„Најбитније је да постоји слога и разумевање, да не изгубимо поштовање и људскост. Постали смо велики егоисти, мислимо само на себе и како да зарадимо више. Ништа духовно нас не повезује, не уједињује нас. Гледам телевизију и читам новине, влада неписменост и незнање. Нема вајде од државе која затвара своје школе, болнице и позоришта. Губљењем духа, културе и традиције – нестаје народ,“ рекао је 94-годишњи Георги Милушев.
Припремила: Весела Крстева
Извор: интервју Радостине Чернокове, дописника БНР из Смољана
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: sm.government.bg, Радостина Чернокова
"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..
Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..
У септембру прошле године је женски хор бугарског фолклорног ансамбла "Шевица" ("Вез") из Софије изненађујуће добио новог члана – млади мушкарац са тетоважама и типичним имиџом вокалисте канадске хеви метал групе је ушао и уљудно сео поред..