10. новембра 1989. године, дан после пада Берлинског зида, на Новембарском пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије у Софији је дугогодишњи комунистички лидер Тодор Живков разрешен функције генералног секретара партије. Свргавање Живкова организовали су члан Политичког бироа Петар Младенов и кандидат за члана Андреј Луканов. 

Овај датум сматра се почетком транзиције Бугарске на демократију и тржишну привреду. 

Пре више година су колеге из Радио Бугарске атмосферу тог дана у Софији описале овако: „Тмурног и кишовитог поподнева 10. новембра 1989. године Софија се неочекивано стишала. Улице су опустеле, свако је журио да се врати кући и да седне испред телевизора, да се јави пријатељима и да им саопшти велику вест. А вест је била више него неочекивана, до те мере да нико није веровао да се то десило. Они који су били бојажљиви нису се усуђивали ни да је изговоре гласно. Тодор Живков, дотадашњи генерални секретар Бугарске комунистичке партије који је био на челу земље читаве 33 године и који је сматран вечитим и незамењивим, смењен је са власти. По граду се ширио шапат, недоумица, који су полако прерасли у уздржану, тиху радост, а затим и у наду. Тренутак је био историјски. Бугари још увек нису слутили да стоје на прагу великог социјалног потреса који ће преокренути њихове животе за 180 степени.“