Национални музеј „Земља и људи“ пружа становницима и гостима главног града несвакидашњу прилику да уроне у „Магичну светлост“ бугарских пећина. У питању је занимљива изложба фотографија која кроз 24 рада открива лепоту фосфоресцентних формација у неприступачним пећинама у Бугарској. Фотографије су дело екипе на челу са Красимиром Андоновим – камерманом и професором Националне академије за позоришну и филмску уметност у Софији, а део су његовог дугогодишњег пројекта „Светлост и култ“ који је посвећен нишама у стенама у источним Родопима. Током радова на пројекту Красимир Андонов је разрадио методу фотографисања која омоћувава да се у једном фотографском кадру види фотолуминисценција пећинских формација откривајући на тај начин лепоту скривену у мрклом мраку пећина.
„Идеја пројекта је да помоћу визуелних средстава покушамо да одгонетнемо део тајни трапезоликих ниша на подручју источних Родопа јер смо приметили да нам специфичности професије фотографа омогућавају да видимо оно што је најчешће невидљиво за већину људи који посећују ова места. „Магична светлост“ је изузетно занимљив природни феномен, наиме – у пећинским формацијама се таложи органска материја која настаје услед природног циклуса воде. Кишница продире кроз стене у пећине и на појединим местима се таложи у пећинским формацијама. Под утицајем јаке светлости или нечег другог ове формације почињу да светле у мраку, види се зеленкасти блесак. Изложба има за циљ да људима покаже богат пећински свет на до сада невиђен начин,“ прича Красимир Андонов.
Како би овековечила ову природну „светлост“екипа је морала да пронађе могуће најчистије формације које се најчешће налазе у тешко приступачним и скоро нетакнутим пећинама.
„Пећине у којима смо фотографисали налазе се у прилично великом периметру на територији Бугарске,“ каже Андонов. Међу њима су пећине „Рушовата“ и „Љастовица“ на Старој планини код Тетевена, „Шаралијска“ на Пирину, „Пепељанка“ код села Боснек, надомак Софије.
Избор локација поверен је историчару уметности и спелеологу Огњану Стојанову.
„Методу коју смо применили у начним срединама се користи за одређивање старости и састава минерала. У зависности од састава варира и боја минерала. Дакле, наше фотографије су, у неку руку, и слика тренутног стања вода и пећина широм Бугарске,“ рекао је Стојанов.
Изложба „Магична светлост“ може да се погледа до 28. новембра у Музеју „Земља и људи“ у Софији.
Уредила: Весела Крстева
Извор: интервју Александра Рајчева – Програм „Христо Ботев,“ БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: krasimirandonov.com
Тачно месец дана након што је Бугарски национални радио свечано обележио свој 90. рођендан, историја наставља свој дијалог са нама – њеним ствараоцима.У свечаној атмосфери, 25. фебруара у Мермерном фоајеу јавног радија отворена је изложба „90 година..
Геометријска уметност је препознатљива и има своје популарне и веома цењене уметнике у Холандији, Немачкој, Француској, Италији, Енглеској, Мађарској итд. Зашто, међутим, она готово да нема традиције у Бугарској? – одговор на ово питање лежи у..
Поводом дана успења Светог Ћирила, Археолошки музеј „Велики Преслав“ представља изложбу „По стопама ученика“. Експозиција, посвећена творцима славенобугарске азбуке, прати руту Ћирила и Методија у Бугарској, као део Европске културне руте Савета..