Свежен је магија која нас опчини чим закорачимо на сеоски трг и пред нама се отвори следећа слика: уске стрме уличице које вијугају према чукама начичканим кућицама, а у првом плану назире се силуета обновљене цркве Светих Петра и Павла из 1864. године. У подножју планине уздиже се споменик пуковнику Владимиру Серафимову. Права идила која има свој мир и безвременост!
Стари назив села Свежен је Аџар. Некада је у њему живело 5.000 људи, а било је 26 кафана. Због добро очуваног амбијенталног изгледа, Свежен је проглашен архитектонско-историјским резерватом.
Село Свежен је родно место пуковника Владимира Серафимова (1860-1934), команданта 21. средњегорског пука за време Руско-турског рата (1877-1878), познатог као ослободиоца средишњих Родопа од Турака. Прошле године је његова родна кућа претворена у музеј са туристичким информативним центром.
„Кућа је стара скоро 300 година, а у изградњи јој је коришћен црни храст. Изузетно занимљиве су собе. Централна просторија је са земљаним подом, сачувана је у свом аутентичном стању. Ништа није дирано! У дневном боравку су стари долапи. У једном од њих се налази тајни тунел који води ван дворишта куће,“ каже кустос музеја Јана Стоилова.
Она нам је показала и типични за овај крај прозор на плафону, који је без стакла, личи на шибедах код аутомобила. На дрвеном плафону је натпис. „Исписан је 1876 - године Априлског устанка и једну годину пре него што су Турци спалили село,“ објаснила је Јана.
У непосредној близини налазе се реконструисане рушевине храма Светог Георгија са манастиром. У овој цркви је тзв. аџарска књижевна школа доживела свој процват у периоду од 17. до 19. века. Али су 1877. године Османлије спалиле цркву, остало је само старо клепало са натписом 1862. г, испричала нам је Јана и додала:
„Овде су настали многи црквени рукописи. У дворишту је било монашких ћелија, а ту су били и костурница и гробље. У овом храму развила се калиграфска школа. Овде су израђена четворојеванђеља, аџарски и рилски проповеди који су писани у 17. веку. Најстарија књига је из 1634. године. Монаси су били илустратори и орнаментисти. Сами су припремали тинту, коричили су књиге кожом и дрветом. Данас се оригинали тих рукописа чувају у Националној библиотеци Манастира Зограф на Светој гори, а неки су у Санкт Петербургу и другим местима,“ рекла је Јана.
Јана је по занимању сликар. Током летњих месеци организује курсеве из сликарства и калиграфије у креативној радионици „Јан махала“ у селу Свежен. „Желимо да обновимо ову стару традицију и да је сачувамо за будуће генерације,“ рекла је на крају нашег разговора Јана Стоилова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Венета Николова
Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..
Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године порастао је за 11,3% у односу на исти месец прошле године, показују подаци Националног завода за с татистику. Укупно 638.600 бугарских грађана путовало је ван земље, а..
Древни град Перперикон добио је још једно велико признање. Након што је пре месец дана уврштен међу првих десет најзанимљивијих археолошких налазишта у Европи, према британском листу The Guardian, сада се он појавио и на страницама чувеног..
Куда ће нас одвести путеви у новој години? "Њујорк тајмс" нам помаже да осимислимо путовања својим предлозима уврштеним на годишњу листу "52 топ..