Независно од времена у коме живимо, календар непрестано одбројава дане. Ближе се омиљени Божићни празници, а са тим и крај Божићног поста који је установљен да бисмо се пре Христовог рођења очистили покајањем и молитвом.
Бугари су се придржавали одређених правила храњења још пре него што су званично примили хришћанство у 9. веку. Тако, рецимо, у одређеним периодима календарског циклуса било је забрањено да се једе храна одређене боје, људи су неке воћке јели само на празнике и сл.
Поред уздржавања од хране животињског порекла, хришћански пост подразумева и прочишћење од лоших мисли и дела. Током поста су забрањена „бурна весеља и кола,“ а исто тако и сексуални односи. Као што је Свети Василије рекао: Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од мрсне хране, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.“
Данас неки православни духовници препоручују пост у одређеним случајевима, ван хришћанског календара. Божићни пост траје шест недеља, а најстрожа је последња недеља (између 20. и 24. децембра) која је само на води. Она се завршава Бадњом вечери, а на Божић се једу месо, јаја и млечни производи.
Више о духовном смислу поста и традицијама у Бугара можете да сазнате ОВДЕ.
Уредила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
БПЦ 9. марта прославља Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија у јерменском пуку у граду Севастији. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Они су..
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики..