Трећег дана Рождества Христовог славимо успомену на Светог Стефана, првог хришћанског мученика. Био је први међу ђаконима кога су Свети апостоли Христови рукоположили и поставили на службу помагања сиромашнима и посебно исцељивања болесника. Снагом вере Свети Стефан је постао архиђакон у хришћанској општини Јерусалима која се бринула о удовицама и сиротињи. Он се толико праведно опходио да су Јудеји позавидели и оклеветали архиђакона у Синедриону (скупштини судија града) и оптужили га да скрнави јудејску веру. У Синедриону Стефан је побио све оптужбе и оштро изобличио неверје Јудеја наводећи примере из историје јеврејског народа од Аврама цара Соломона. Јудеји нису могли све то слушати, па су побунили народ и он га је каменовао. Свето предање казује да су Света Богородица и Апостол Јован стајали подалеко, на једној узвишици гледајући његову мученичку смрт и молећи се Богу за њега. На самрти Свети Стефан је рекао – „Господе, не урачунај им грех овај“. Сећање на ову мученичку смрт је током година избледело и тек у ІV веку, пошто су откривене свечеве мошти, успомена на њега је обновљена и он се слави као светитељ милосрђа и трпељивости.
Према раним јерменским и латинским изворима Црква обележава сећање на Светог Стефана 26. децембра, после Рождества Христовог. Касније у Византији Црква је одредила 26. децембар за дан када се обележава Сабор Пресвете Богородице, а прослава светитеља је пребачена на 27. децембар.
Стевањдан је за Бугаре породични празник који је пун весеља и радости. Према веровању, он затвара циклус, односно стару годину. Сви чланови породице се по традицији окупљају за празничном трпезом на којој су јела са киселим купусом и пита са месом.
Име свеца носи и једна велика светиња – Гвоздена црква Светог Стефана у Истанбулу која је везана за борбу за независност Бугарске православне цркве.
Реч је о тробродној цркви у облику крста, која је саграђена на обали Истанбулског Златног рога 1898. године када је бугарска заједница у граду на Босфору бројала 50.000 људи. За изградњу је коришћено 500 тона кованог гвожђа допремљеног из Аустрије. Олтар у цркви је окренут према Златном рогу, изнад припрате се уздиже звоник висок 40 метара. 8. септембра 1898. егзарх Јосиф I свечано је освештао цркву и дао благослов.
Црква стара 123 године јединствен је пример храма изграђеног од гвожђа. Радови на њеној рестаурацији почели су 2011. године, а завршени су 2018.
Стефан је међу најраспрострањенијим именима у Бугарској. Данас имендан славе Стефан, Стефка, Стајко, Стојан, Стојко, Стоил, Станка, Стојана, а такође и Венцислав и Венцислава. На дан када православни свет слави успомену на Светог Стефана припремили смо „Тропар Првомученику и Архиђакону Стефану“ композитора Георгија Попова, изводи Певачко удружење „Словенска беседа.““Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех! - пева се у тропару Светом Стефану.”
Припремила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост Радио Бугарске је Рајнер Хонек, концертмајстор чувеног оркестра Бечке филхармоније. Виртуозни..
Група „Канела“ (у преводу Цимет) је позната годинама, али је 2022. постава формације обновљена и снимилaje своју прву песму „Вила”. Уследиле су нумере „Увек“, „Цвеће“ и „Прстен“, која се више од месец дана задржала на топ-листи бугарске поп и рок..
Једно необично музичко путовање очекује нас вечерас, 14. новембра. Препознатљиви нежни звук бугарског народног инструмента кавала у споју са класичним тоновима Камерног ансамбла „Софијски солисти“, под управом Константина Добројкова, провешће нас..