За Бадње вече се спрема посна трпеза и чесница у коју се ставља новчић, а за Божић – јела са месом, краваји… Припреме за празничну трпезу су код нас чак и у доба брзе хране и наруџбе хране из ресторана биле и остале неизоставан и битан део празника. Велик је број бугарских породица које и данас љубоморно чувају локалне обреде и обичаје и које саме спремају јела и обредни хлеб за празничну трпезу.

Хлеб – обредни или обични, одувек је заузимао битно место у животу Бугара. Зато не треба да нас чуди што хлеб има централно место у скоро свим обредима.

За Бадње вече се обично припрема неколико врста хлеба који имају различиту улогу у обичајима везаним за тај празник. Најбитнија је погача звана боговица. Оне се, као што је карактеристично за све обредне погаче, приносе Богу и кући као бескрвна жртва. У средини боговице се налази најважнији украс који представља печат четвртастог или округлог облика (печат-просфорник) са крстом у средини.

• Просфорни печати – кључни елеменат црквеног живота и део богате културне баштине Бугара

Справљају се и погаче које се посвећују пољу, животињама, кући и покућству… Обавезни украси на њима су: овчар и стадо, волови и орач. У појединим местима се спрема хлеб у облику бурета, а намењен је онима који копају виноград.

За Божићну трпезу као и за празнике који следе дозвољено је да се за припрему обредног хлеба користе и намирнице животињског порекла – маслац, млеко и сл.

• Бадње вече – традиционални породични празник

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: БГНЕС, архива