У земљама ЕУ је од 2021. године на снази порез на нерециклабилну пластичну амбалажу, према коме свака земља чланица треба да плати 0,80 евра по килограму нерециклабилног пластичног отпада. Груби прорачуни Центра за европске политике показују да ако Бугарска настави да не прерађује део свог отпада, годишње ће плаћати преко 20 млн евра.

У Бугарској теку припреме за увођење депозитног система управљања отпадом, рекао је с тим у вези заменик министра заштите животне средине Николај Сиџимов. Већ су одржани разговори са свим потенцијалним учесницима и тренутно се разматра какав ће бити принцип рада система у земљи:

„Претпостављам да ћемо увести стандардни модел који су остале европске земље већ увеле. Само тако ћемо одговорити изазовима које нам задају европски захтеви и наша одговорност као грађани. Циљ је да прво видимо како тај систем функционише, а на основу анализа ћемо израдити могуће сценарије који се могу применити у Бугарској. Тек након тога ћемо приступити увођењу депозитног система.“

Увођење депозитног система за једнократну пластичну, стаклену и алуминијумску амбалажу предвиђено је коалиционим споразумом владајућих партија у земљи. Министар заштите животне средине Борислав Сандов је у Народном собрању изјавио да су велики трговински ланци прихватили да пробно уведу повратне вендинг машине за рециклажу пластичних флаша на територији својих објеката.

Култура селективног одлагања отпада није нова појава у Бугарској, рекао је у интервјуу Програму „Христо Ботев“ – БНР Николај Сиџимов. По његовим речима, људи знају да је циљ да се постигне затворен безотпадни циклус како би се очувала природа:

„Почела су истраживања која ће нам помоћи да проценимо колика ће бити оптерећеност система, како да расподелимо пунктове за предају пластичне амбалаже за рециклажу, те у којим продавницама ће бити постављени повратни вендинг апарати. Претпостављам да ћемо до краја ове године имати јаснију слику, а иначе смо већ почели да радимо на предлозима за измене законодавства. Надам се да ћемо почетком 2023. године увести депозитни систем.“

Бугарски потрошачи тренутно у многим продавницама и угоститељским објектима приликом куповине пића плаћају додатни износ новца за саму амбалажу који им се враћа када предају празну амбалажу за рециклирање.

Старије становништво спремније је да својим понашањем допринесе очувању животне средине, што није случај са млађим становништвом, сматра Евгенија Ташева, координатор екипе „Нулти отпад“ еколошког удружења „За Земљу:“

„62% испитаника одговорило је да подржава увођење депозитног система, док је 9% рекло да је против тога. Остали учесници анкете рекли су да немају довољно информација о систему да би проценили корист. Битно је да поменемо да је 82% испитаника изразило спремност да предаје празну амбалажу у продавницама, ако су приликом куповине пића платили депозит, што значи да када су људи информисани, масовно подржавају увођење таквог система.“

Уредила: Дарина Григорова

Извор: Програм „Христо Ботев“ – БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС