Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

За Абдулаха Заргара Бугарска је друга домовина

Абдулах Заргар: „Понекад чаша воде у пустињи живот значи“

Фотографија: БГНЕС

Почетком 2021. године је др Абдулах Заргар из Ирана, иза којег је стао цео град Исперих, добио бугарско држављанство. Подсетимо да је лекар који је пре 18 година дошао из Велике Британије у бугарски градић био приморан да напусти функцију директора локалне болнице пошто није држављанин Бугарске. Годину дана касније др Заргар каже да се осећа сигурније и боље и више не тражи од пријатеља да му помогну када су у питању „административне ствари као што су плаћање рачуна за струју, воду, интернет.“

Абдулах Заргар потиче из породице златара, али је он одлучио да уместо да настави породични занат, крене својим путем. Завршио је медицину у Москви након чега је радио у болницама у Турској, Француској, Немачкој и Великој Британији. И упркос томе што има дозволу за рад у Енглеској, он је одлучио да остане у Бугарској и ради за људе у Испериху и његовој околини.

Др Абдулах Заргар с нескривеним поносом каже да откад је добио бугарски пасош, није пропустио ниједне изборе у земљи јер се осећа делом бугарског друштва. А његова животна филозофија је чинити добро – не само као лекар, већ и као човек.


„За мене као лекара нема ничег лепшег од тога да помогнем пацијенту. Срећан сам и када чиним добро и помажем људима, када учиним нешто корисно за друштво. И то је увек тако било и биће. А што се лоших ствари тиче, даћу вам један пример. Једног дана док сам возио, видео сам како је возач испред мене бацио пластичну флашу кроз прозор од аута. Ја знам тог човека, видео сам га у мом селу. После 2-3 недеље дошао је код мене на преглед, питао сам га где живи и он је одговорио – у Немачкој. Занимљиво, рекао сам ја, баш ме занима да сазнам да ли и тамо бацате пластичне флаше док возите ауто-путевима. А он мени на то кроз смех каже: „А, докторе, у Немачкој су закони другачији.“ Ето то ме боли – код нас можеш да бациш отпад било где, али тамо не може јер су закони строжи,“ каже др Заргар.

Др Абдулах Заргар је сав посвећен својим пацијентима. По завршетку радног дана, он обавља бесплатне прегледе сиромашних и болесних људи из околних села. Два пута недељно врши ортопедске операције у болници у Варни.

Др Абдулах Заргар
„Не жалим се ни на шта када ми је каријера у питању јер ми је на првом месту било и остало да будем користан,“ каже специјалиста и додаје: „Наравно, док сам био млад и живео у другим земљама, имао сам више могућности за развој, за научну каријеру. Овде немам услова за то, у ствари, овде се не могу вршити и веће операције, али је то у другом плану – понекад чаша воде у пустињи живот значи. Другачије речено, задовољан сам тиме што могу да помогнем људима око мене.“

Прошла година је за Абдулаха Заргара посебна и по томе што је открила права лица људи у његовом окружењу – неки су се доказали као пријатељи, док су другима пале маске.

Др Заргар марљиво ради на усавршавању бугарског језика, што је доказ да ће још дуго бити са својим пацијентима у Бугарској.

Саставила: Дијана Цанкова

Извор: интервју Ивелине Иванове, Радио Шумен – БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, МБАЛ-Исперих



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Тервел-Љубомир Бојанов

Како млади визионар Тервел-Љубомир прати своје најхрабрије снове

Његов пут предводи страст, радозналост за светом који га окружује, истраживачки дух и жеља да иде напред како би сазнао шта се крије иза сваког корака који води ка новом научном открићу. Тервел-Љубомир Бојанов има само 22 године, а већ је..

објављено 7.7.24. 12.05
Матина Генкова-Мпофу

У свету дечјих књига Матине Генкове-Мпофу

"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашњу саговорницу Радио Бугарске  љубав је одвела у другу државу, на другом континенту. Њен супруг, који је пола..

објављено 3.7.24. 11.20

Деница Грубер и њен живот посвећен илустрацији у Немачкој

Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..

објављено 22.6.24. 12.15