Масовни протести због неспремности државе да се носи са кризама приморали су премијера Жана Виденова да одступи и он је крајем 1996. године поднео оставку. Власт је прешла у руке председника Жеља Желева.

Упркос масовним протестима, БСП је успела да састави нову владу. 8.јануара 1997.г. за премијера је номинован Николај Добрев. Председник Жељо Желев, 10 дана пре но што преда функцију свом наследнику Петру Стојанову, одбио је да уручи мандат за састављање нове владе БСП, мада је по Уставу био дужан да то уради.Опозиција је прогласила штрајк на националном нивоу и организовала протестну поворку испред  Народног собрања.Зграда је била опкољена, а полиција је растерала учеснике протеста. У тако насталој ситуацији је 28. јануара 1997. г. новоизабрани председник Петар Стојанов формално поверио мандат за формирање владе Социјалистичкој партији, али ју је у свом првом обраћању нацији позвао да одустане од тог свог права.

4. фебруара1997. г. превагнуо је здрав разум и БСП је вратила мандат зато што је већ свима било јасно да ће се, ако се ова странка упиње да и надаље управља, урушити социјални мир. Уз посредништвоПетра Стојанова политичке снаге су потписале споразум о одржавању ванредних парламентарних избора априла исте године.

Председник Петар Стојанов именовао је привремену владу на чије је чело стао Стефан Софијански. Њен задатак је био да припреми одржавање избора, открије јавности праве димензије економске катастрофе и спречи даље пљачкање јавних предузећа у земљи.Једна од првих одлука привремене владе било је увођењу валутног одбора уБугарској. Осим тога, влада Софијанског се определила за политику приступања земље НАТО, а још је успела и да договори зајам у износу 40 милиона долара којим је хитно купила неопходне количине пшенице из Пољске, семенски материјал и лекове.

Упркос свом кратком мандату, прелазна влада је увелико допринела умиривању духова и нормализацији ситуације у Бугарској.

Победник парламентарних избора у априлу 1997. године биле су Уједињене демократске снаге.