На територији главног града Бугарске постоји преко 1.400 објеката који су део непокретног културног наслеђа. Само 600 њих има статус заштићеног објекта – објаснио је Љубомир Георгијев, бивши директор општинског друштва „Софијаплан“. Гломазне административне процедуре и пропуста и нетачности у документима многих од тих зграда, који су често само у папирнатом облику, омогућавају манипулисање подацима о њиховом стању и статусу, а то омета правилну процену и поступак доношења закључка о њиховом значају за друштво и стручњаке.

У свом извештају објављеном 2019. године је Служба за ревизију јавног сектора указала на низ дефицита, како у области законске регулативе која уређује очување непокретних споменика културе, тако и у области контроле њиховог очувања. И док институције с једне на другу пребацују  одговорност, мноштво зграда препуштено је милости времена, а бугарски градови губе свој лик.

Међутим, постоји нада, а она је повезана са добрим познавањем историје и стања зграда које чувају отиске прошлих времена. Управо је то кључ ка активнијем учешћем грађана у дебати о њиховом очувању. А разлог је то што су људи склони да воле и чувају ствари које познају.

„Наша мисија је пре свега да скренемо пажњу на постојећи проблем.  Надамо се да ће и људи који су одлучили да предузму радње на штету таквих објеката, поново размислити и одустати“ – објаснио је Радио Бугарској Васил Макаринов, кустос Политехничког музеја у Софији.

Иако кошта пуно напора и посвећености, задатак је остарив  – то доказује рад Васила Макаринова и његових сарадника. Вођени љубављу према архитектонском наслеђу, људи из Фондације „Бугарски архитектонски модернизам“ су већ остварили једну важну победу – спречавање рушења Терминала 1 аеродрома у Софији, који представља пример архитектуре 40. година минулог века.  

Упознајмо архитектонско наслеђе с почетка 20. века

Васил Макаринов и његови пријатељи нуде специјалне туре Софијом ради упознавања архитектуре из првих деценија 20. века. Сви који желе имају прилику да виде интеријер два изврсна стана и да се тако врате назад у прошлост и осете аутентични дух тог доба.

Тешко је рећи тачно који је данас број насељених и одржаваних станова тог типа. Али може се претпоставити да их је све мање, о чему сведоче бачени поред контејнера карактеристични украсни елементи, врата, столарија и намештај, који им у ствари дају онај непоновљиви шарм, каже Васил Макаринов.

„Преко посете тих станова желимо да покажемо да је и данас могуће да човек у њима живи – категоричан је он. –  Да би неко место било добро за живот, није увек обавезно грандиозно реновирање. Власник може да обнови његов аутентични интеријер. То би са своје стране могло резултирати чак и растом цене некретнине“.

Из Фондације спроводе теренска истраживања у земљи. Једно од њих одвело их је у Варну. Тамо су за почетак маја планирали обилазак зграда подигнутих у периоду између Првог и Другог светског рата.

Превела: Албена Џерманова