19. фебруара 1882. године је на тада највишем месту у Софији, југоисточно од цркве Свете Софије, положен камен темељац за изградњу саборне цркве у бугарској престоници. Храм је по идеји председника владе и друштвеног посленика Петка Каравелова подигнут у знак сећања на ослободиоце Бугарске од Османлија.
Одлука о изградњи храма, посвећеног руском кнезу и светитељу Руске православне цркве Александру Невском, небеском заштитнику цара Александра II – ослободиоца Бугара, донета је 1879. године на седници Уставотворног народног собрања у тадашњој престоници Трнову.
Упркос томе што су темељи храма положени 1882. године, радови на изградњи почели су 1904. године, а црквена звона су се први пут огласила 1913. године.
Храм Светог Александра Невског је монументална петобродна базилика са припратом и звоником. Изграђен је по узору на византијске катедрале у Русији из друге половине 19. века, а коришћени су и средњовековни и други елементи. Црква се простире на површини од 3.170 квадратних метара и у њу може да стане око 5.000 верника. Куполе храма су позлаћене, звоник му је висок 53 м. Има укупно 12 звона од којих најтеже има чак 12 тона, а најлакше 10 тона.
У осликавању цркве учествује 36 бугарских и руских сликара на челу са познатим чешким сликаром Иваном Мрквичком. Амвон, архијерејски и царски престо, као и читав под у цркви израђени су од мермера, алабастера и оникса у византијском стилу са старословенским мотивима. Спољашњу фасаду храма израдили су италијански и бугарски мајстори каменоресци, док су орнаменти дело вајара Вилема Глоса. У завршним радовима на изградњи и украшавању храма је активно учествовао и славни бугарски архитекта Јордан Миланов. У крипти храма посетиоци могу да виде једне од најдрагоценијих радова бугарских иконописаца. Она заузима читав простор унутрашњости храма и служи као филијала Националне уметничке галерије за стару бугарску уметност.
Припремила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Судбину цркве Светих апостола Петра и Павла, као и један 90-годишњи људски живот, карактеришу успони и падови, страдања, али на крају и искупљење. Ово је можда једна од најмање познатих цркава у Софији и уједно једина подигнута у част двојице..
У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и..