Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Поклањамо мартеницу уз жељу да свима донесе здравље и мир

Како је једна мајка мартенице претворила у лек за болест и спас од кризе

4
Кристина Мрзакова и њене мартенице
Фотографија: лична архива

Кад март и пролеће закуцају на врата, сваки Бугарин зна да је поново дошло време за мартенице. Реч је о једном од симбола пролећа, амајлији од црвеног и белог конца коју људи једни другима поклањају верујући да ће им она донети здравље, срећу и благостање.

Бугари су од давнина веровали у моћ и победу светлости над тамом, добра над злом и управо та вера је дубоко уткана у традицију израде мартеница. Верујемо у њихову магичну моћ и носимо их све док не видимо процветало дрвеће и прве птице које су се вратиле с југа. Неки их не скидају чак ни после тога.

Приближавањем 1. марта, бело-црвене амајлије буквално преплављују улице свих бугарских градова. Централне улице и тргови престонице постали су својеврсне галерије на отвореном које маме пролазнике да застану и купе мартенице за родбину и пријатеље.

33-годишња Кристина Мрзакова је завршила економију и туризам у свом родном граду Варни, али је због неуролошке болести приморана да већину свог времена проводи код куће. Пре седам година почела је да се бави израдом мартеница по својим моделима, а лекари су јој рекли да рад рукама помаже и делује као лек за неуролошка обољења. Ове године је израдила већу количину – скоро месец дана је била у карантину који је искористила да направи нове мартенице:

„Цела породица се током карантина посветила креативном раду. Синови су ми помагали, али ми је супруг највећа подршка. У изради мартеница ми се највише допада то што си слободан да осмишљаш нове елементе и можеш да уградиш део себе у своје радове. Волим да додам нешто ново јер то људима увек измами осмех на лица. Тиме подстичем и њихову машту. Многи људи купују магнет мартенице, други траже оригиналне мартенице које ће послати својим пријатељима и родбини у иностранству.“

Кристина Мрзакова је једна од мајки у групи „Купи поклон од мајке детета са инвалидитетом.“ Каже да јој је чланство у њој најснажнија подршка у подизању синова који су са посебним потребама.

Тамо се родила и идеја о изради огромне мартенице достојне уписа у Гинисову књигу рекорда. Кристина је израдила традиционалне фигуре Пижо и Пенда, али људске величине.

Та несвакидашња мартеница се и данас може видети близу градске баште „Севастопољ“ у Варни. Уочи 1. марта ћете на истој локацији пронаћи и Кристину која продаје мартенице да би зарадила нешто за породицу:
„Израдила сам традиционалну мартеницу – Пижу и Пенду, која се свима много допала, тако су ми предложили да направим исту, али да буде већа. Тада сам одлучила да ћу их упркос тешкоћама израдити и драго ми је што сам успела и што се деца сликају са њима. За израду сам искористила преко 9 кг пређе, али са осталом декорацијом тежина им је премашила 10 кг. Увек се трудим да ману претворим у предност, а у томе ми помажу и мартенице,“ рекла је Кристина Мрзакова.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Колико коштају избори у Бугарској?

Крајем октобра, по други пут у овој години, одржаће се избори за народне посланике. Од почетка 2021. године до сада ово су шести по реду ванредни парламентарни избори. За њих је до сада потрошено више од 250 млн евра, јавља БТА. У рачуницу Владе..

објављено 29.8.24. 12.22

Летњи пожари и дуготрајна суша захтевају хитне мере надлежних

Лето 2024. биће запамћено по екстремним врућинама које трају већ више од два месеца, разорним шумским пожарима и несташици воде која је захватила готово целу земљу. Према подацима Европског система за борбу против шумских пожара, заснованим на..

објављено 26.8.24. 12.05

Животиње и дувачки оркестар – извор среће за фармера Крума Младенова

Крум Младенов живи у селу Сливовик на северозападу Бугарске, где своје време дели између животиња и дувачког оркестра „Медењаци“. Радним данима он је озбиљан фармер са више од 400 крава, оваца и коза, међутим, дође ли какав празник, стаје на чело..

објављено 25.8.24. 12.30