У данима рата у Украјини у Бугарској се појављује све више позива на бојкот Националног празника – 3. марта, када по традицији одајемо почаст руским војницима и официрима који су пали за слободу Бугарске, у знак захвалности на споменике полажемо венце и све то у присуству званичних гостију.  (3.  марта 1878. године у истанбулском предграђу Сан Стефану потписан је Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства и тиме је завршен Руско-турски рат од 1877-1878. године, а Бугарска је након 5 векова османске владавине добила слободу.)

Према многима, сада је тренутак да Бугарска промени датум и повод свог националног празника.

• 6. септембра 1885. године Бугарска поново постала јединствена држава

Такав је и став професора културне антропологије Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ Ивајла Дичева који каже да ми, Бугари, патимо од националног комплекса захвалности према Русији. „А један од израза тог комплекса је наш Национални празник, који је јединствен – не постоји држава која као свој национални празник слави нешто у чему сама она није учествовала! 3. марта потписан је Санстефански мировни уговор између два царства без учешћа ниједног Бугарина“ – тврди проф. Ивајло Дичев и додаје да је крајње време да сами почнемо да „кујемо своју судбину“. И још:

„Видимо како делује то тзв. „Ослобођење“ које нам је донео деда Иван (деда Иван је митологизовани лик „ослободитељке Русије“ у колективној свести бугарског народ под османском владавином). Путин је објавио да иде у Украјину да поправи неке историјске грешке. Али се у ствари, та арогантна позиција Русије представља као ослободилачка једним циљем – да она окупира земљу. Као резултат исте те позиције, ми, Бугари смо 45 година држани у понижавајућем стању ограниченог суверенитета“ – каже професор Дичев.

По његовом мишљењу, националним празником треба прогласити 16. април – дан на који је 1879. године усвојен Трновски устав и стављен је почетак слободне и независне бугарске државе. Ивајло Дичев је прокоментарисао и снажне историјске, културне и духовне везе између руског и Бугарског народа. 

„Руска култура је увек била у сукобу са руском аутократијом, са руским режимима почев још од декабриста. А ако морамо да учимо од некога, наравно учићемо од руских дисидентата, интелектуалаца и научника. Али видите да је прва ствар коју је урадио Путин пре него што је започео ову агресију било распуштање организације „Меморијал“ која је посвећена сећању на жртве комунизма и чији је оснивач академик Андреј Сахаров“ – каже проф. Дичев.

Он сматра да би било добро да најзад о руској култури почнемо да размишљамо не као о оличењу православља и деде Ивана, већ као о култури у којој се води борба за модернизацију и демократију. Морамо се оградити од руских тлачитељских режима у различитим епохама. „У том смислу, ја бих хтео да бојкотујемо 3. март као национални празник“ – изјавио је проф. Дичев и наставио:

„Није реч о томе да будемо против оних који су војевали против Османског царства, а нису то били само Руси – међу њима је било Украјинаца, Румуна, Финаца итд. Реч је о томе да изаберемо наш бугарски празник који је израз наше независности. И веома се надам да ће у контексту рата у Украјини бити учињен такав гест ограђивања и солидарности. Иницијатива Софијске општине о демонтажи споменика Совјетској војсци у Софији је добар корак у том правцу. Нек ми, као грађани, управо у овом тренутку, одбијемо посету тим руским споменицима“ – рекао је у закључку проф. Дичев.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС-архив