Жени као музи посвећена је изложба под насловом „8 мушкараца за 8. март“ Костадина Жикова, коју љубитељи уметности могу да виде до краја месеца у просторијама Куће Софије. У фокусу изложбе је жена, а посетиоци могу да виде стилизоване женске фигуре и мале скулптуре у којима се преплићу мушко и женско начело. 

Сликар Костадин Жиков представио је циклус живописних женских ликова – наших савременица, рађених у реалној величини. Као да жели да нас подстакне да кренемо у потрагу за непролазним вредностима у илузорном и пролазном свету.

„Жена је једна велика мистерија за мушкарца, али и за сликара, ствараоца,“ каже Костадин Жиков. Он је направио циклус портрета жена, свака од којих носи орнаменте традиционалног бугарског веза.

„Главни циљ ми је био да спојим естетике ренесансе и бугарског фолклора. Естетику ренесансе карактерише анатомски цртеж и пластичност лика. А у нашој фолклорној естетици главну реч воде декоративна техника и стилизација лика који је постао препознатљив знак и симбол. У фолклорним мотивима имамо јарке боје и храбре комбинације боја. А ја покушавам да комбинујем две крајности – природолику естетику ренесансе и бугарски фолклор који је веома колоритан и самим тим привлачан. У питању су сликарски модели који стварно постоје.“

Костадин Жиков каже да су дела Владимира Димитрова – Мајстора имала огроман утицај на његов рад и поглед на свет уопште. „Али тешко је такмичити се са великаном попут Мајстора,“ тврди млади сликар.

„Не упоређујем се са њим, не бих смео, али гајим искрену љубав према његовој личности и некако сасвим природно, потпао сам под његов утицај. Упркос томе, увек сам се трудио да будем веран себи. Јако волим пејзаже и призоре Родопа јер сам пореклом из тог краја. Инспирацију за већину пејзажа које сам насликао пронашао сам у Ковачевици, Лештену и Долену. Тамо тражим и проналазим носталгичне пејзаже непролазне лепоте.“

Уметност може да буде уточиште, бекство од свакодневице, поготову у кризним периодима кроз какав тренутно пролазимо, сматра Костадин Жиков. 

„Недавно сам прочитао једну мисао Петра Данова о рату. „Сви смо одговорни када је рат у питању,“ каже Данов који је био сведок Другог светског рата. Сваки рат прво почиње у нама, а касније се прелива на неку неуралгичну тачку. Али и у тешким временима попут ових људи не могу да живе без уметности јер уметност је та која ће нас спасти,“ рекао је млади сликар.  

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: лична архива