Резултати квиза Радио Бугарске су недвосмислено показали да су корисници сајта добро упознати са пролећним обичајима у Бугарској и пре свега са оним везаним за месец март и Баба Марту.
На питање „Ко је Баба Марта – добра вила, вештица, митолошко фолклорно биће, гатара или јунакиња из бајке?“ преко 75% корисника сајта Радио Бугарске дало је правилан одговор, наиме:
Баба Марта је фолклорни лик који се повезује са најколоритнијом и најпопуларнијом бугарском традицијом.
Баба Марти и првом дану марта Бугари су посветили низ обичаја и обреда којим дочекују пролеће.
Празник Баба Марте је симбол пролећа, здравља и буђења живота. Верује се да мартенице, осим што наговештавају пролеће, доносе здравље, срећу и дуг живот. Стога се на тај дан људи облаче свечано и ките се уплетеним црвеним и белим нитима, везују их и поклањају родбини, деци и пријатељима, па чак и кућним љубимцима.
Некада су током целог месеца људи изводили обреде којим су растеривали зле силе, нарочито змије и гуштере, а неки су по птицама селицама гатали каква ће бити година.
Према веровању, Баба Марта је чандрљава старица чија се ћуд стално и изненада мења. А таквим се сматра и месец март када је време непредвидиво и прелама се из једне у другу крајност. Према неким легендама, она је сестра или жена Великог и Малог Сечка (јануара и фебруара) која никад није задовољна. А разлога за то има више него довољно, али свакако најчешћи је што су испили вино.
Више о Баба Марти можете да сазнате и у прилогу „Март – женски месец, у народним веровањима и данас.“
Уз срдачну захвалност свима на одзиву, позивамо вас да и убудуће учествујете у нашем квизу.
Пишите нам на и-мејл адресу: serbian@bnr.bg
Припремила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографие: архива, БГНЕС
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..