Бугарска православна црква и верници данас славе Благовести – дан када се хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити сина Божјег.
Данас, након две године пандемије коронавируса, незадовољни, огорчени или ћутећи пред ужасним вестима са ратишта више него икад имамо потребу за духовним вредностима. И сад, више него икад, схватамо колико смо повезани једни с другима, без обзира на то у ком делу планете живимо, какав нам је друштвени статус, школска спрема или шта смо по занимању, да ли смо верници или атеисти.
Благовести спадају у ред Богородичиних празника и увек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару. Празнују га сви, али највише жене због чега се у Бугарској обележава и као дан мајчинства. А нероткиње моле Божју Мајку за пород.
Благовести су још један повод да отворимо своја срца и покажемо милосрђе према сирочади, сиромашним људима и онима који су приморани да напусте своју домовину.
Данас се у православним храмовима широм Бугарске традиционално певају напеви у славу Деве Марије, те се читају молитве захвалности Богомајци, а верници је моле за заштиту од нечисте силе, здравље и благостање, мир и љубав међу људима.
У народу је тај празник познат и као Благовец. Према веровању на тај дан долази пролеће, а благу вест доноси кукавица. Веровало се да ко на Благовести чује кукавицу да кука, а сит је и има у џепу бар један новчић, током целе године неће бити гладан, а новчаник ће му бити пун.
На Благовести медвед и змије излазе из својих зимских скровишта. С краја света долазе виле које су добре све док их неко не наљути, чак помажу људима у невољи. Веровало се да обредно обилажење дворишта и куће штити од уједа змија. Обичај је био да жене и деца дижу галаму лупајући у металне предмете, углавном у шерпе и лонце, и понављају "Бежите змије и гуштери! Благовец стиже!" или „Бежите мишеви и змије, нек' нам дође благо жито!“ У неким местима змије се терају запаљеним крпама, а понегде их терају повицима: "Бежите змије и гуштери! Роде стижу!". Народ верује да и најопаснија змија неће напасти роду. Причало се чак да змија може да победи орла, али роду – никада.
На Благовести се устаје рано. У рано јутро домаћица би помела двориште, сакупила смеће на једно место и запалила ватру. Било је уобичајено да се ватра прескаче, а веровало се да ће онај ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.
Пчелари на Благовести отварају кошнице како би мед био сладак (благ). А на празничној трпези су присутна јела од рибе, обредни хлеб и мед.
Данас имендан славе Блага, Благо, Благовест, Благовеста, Благој и др.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за..