Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Турска незадовољна Стратешким компасом ЕУ


Турско министарство спољних послова критикује усвојени Стратешки компас ЕУ. Стратегија ће ЕУ претворити не у део решења, већ у део проблема у источном Медитерану, преноси Anadolu Ajansı. У Анкари се не слажу са делом документа који је посвећен источном Медитерану где се помиње и Турска. Министарство спољних послова наводи да је дотични текст састављен "по диктату две земље чланице ЕУ које не поштују права Турака у том региону и имају максималистичке претензије када су у питању поморска права". Према Министарству, то је у супротности са међународним правом, устаљеном праксом, па чак и са правном регулативом ЕУ.

Косово тражи од Србије признавање независности како би тамошњим Србима било омогућено да гласају на изборима 3. априла


У заједничкој изјави коју је објавио амерички Стејт департмент,  САД, Француска, Италија, Немачка и Велика Британија су позвале Србију и Косово да се уздрже од било каквих акција и реторике које повећавају тензије и могу довести до инцидената“, јавља Аssociated Press. Пет земаља поздравља спремност Србије на дијалог и изражава разочарање одлуком Приштине да одбије њихов предлог за решавање спора. У изјави се још наводи да су земље Квинте са великим разочарањем примиле одлуку Владе Косова да одбије њихов конструктивни предлог да се пронађе прагматично решење којим би се грађанима Косова који на то имају право омогућило да гласају на изборима у Србији 3. априла.

Премијер Косова Аљбин Курти је изјавио, да је сагласно Уставу земље потребан уговор са Србијом како би се организовало гласање косовских држављана са двоструким држављанством за председника и народне посланике Србије 3. априла.

Пројекат „Руског света“ на Балкану се зове „Српски свет“, изјавио Мило Ђукановић


У интервјуу за грчке новине Кathimerini председник Црне Горе Мило Ђукановић је изјавио да се пројекат „Руског света“ на Балкану зове „Српски свет“.  По његовим речима, „нерешена питања“ из периода распада Југославије су „погодно тле за деструкцију и застој у европској интеграцији целог региона последњих година“. Ђукановић је још рекао: „У Црној Гори већ пет-шест година притиснутој великосрпском и руском деструкцијом имамо политичку кризу којој се не назире крај“. Он је цитирао и речи српског митрополита у Црној Гори Јоаникија да су „догађаји у Украјини посљедице безбожништва“ и да је „Црна Гора пројектована да буде мала Украјина“.

Шеф грчке дипломатије жели да лично води хуманитарну помоћ Мариупољу


Грчки министар спољних послова Никос Дендијас је изјавио да жели да лично руководи хуманитарном мисијом у опкољеном украјинском граду Мариупољу, где живи на хиљаде етничких Грка, преноси БТА. Дендијас је рекао да је приоритет Грчке да заштити ненаоружане цивиле и етничке Грке у Мариупољу и додао да је о хуманитарној акцији већ обавестио украјинске и руске власти. "Намеравам да лично руководим овом спасилачком мисијом“, казао је он након састанка са генералним конзулом Грчке у Мариупољу Манолисом Андрулакисом, који је последњи дипломата земље ЕУ, који је напустио опкољену украјинску луку. Дендијас је казао да је у координацији са Црвеним крстом.

Од почетка рата у Украјини, у Мариупољу је убијено најмање 10 Грка, на десетине је рањено, а око 150 евакуисано.

Албанија у енергетској кризи


Албанија је наредила свим градовима да, уколико буде потребно, искључују осветљење на јавним зградама и улицама, због енергетске кризе изазване сушом и скоком цена струје. Албанска државна електроенергетска компанија KESH је у недељу зауставила 11 од 13 турбина у хидроелектранама услед несташице воде у акумулацијама. Албанија, која броји 2,8 милиона становника, нема инсталисану производњу електричне енергије из фосилних горива. Целокупна производња електричне енергије у тој земљи зависи од хидроенергије, а изостанак падавина последњих месеци, уз прекомерно трошење њених резерви воде, погоршао је ионако лошу ситуацију.

Влада Албаније је одбила да повећа цене електричне енергије за домаћинства и расходе за увоз струје покрива из државног буџета. Према изјави Владе, ове године у покривање увоза она ће морати да уложи 550 милиона евра, али неки стручњаци кажу да би тај износ могао да достигне чак милијарду евра.

Саставио: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе:mfa.gov.tr, ЕПА/БГНЕС, kesh.al

Више из ове категориjе

Аманда Пол, виша аналитичарка Европског политичког центра

Молдавија изабрала проевропски пут, остаје да га потврди у другом кругу председничких избора

Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике.  Ипак, у другом кругу председничких..

објављено 1.11.24. 14.06
Борис Руге в Хърватия , 30.10.24 г.

Хроника балканских догађаја

Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..

објављено 1.11.24. 12.05

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25