Девојке обучене у лепе ношње карактеристичне за Габрово и његову околину (средишњи део северне Бугарске), са венцима на главама и корпама пуним цвећа у рукама продефиловаће данас уличицама Етнографског музеја на отвореном „Етар.“ Оне су полазнице Школе за лазарице, једине те врсте у Бугарској.

Идеја се родила 2010. године, када је руководство Музеја „Етар“ донело одлуку да оживи тај обичај и традицију.

„Учешће у девојачкој поворци, познатијој под именом лазарица, било је нека врста иницијације. Након учешћа у лазарицама, девојке су већ могле да се ките, облаче везене кошуље, а сматрало се да су већ стасале за удају,“ каже Виолета Јанева, координатор догађаја при Етнографском музеју на отвореном „Етар.“ „Према веровању, девојка која није била лазар или лазарица, не може да буде запрошена.“

• Лазарева субота

Лазарева субота или Врбица увек се празнује суботом, дан уочи празника Цвети и недељу дана пре Васкрса, а припреме за њу почињу већ средином Великог поста. У преостале три недеље девојке уче обредне песме и игре, упознавају се са симболиком празника, плету венце којим ће се на празник закитити.

„Трудимо се да максимално приближимо традиције, обичаје и све што су наши преци радили млађој генерацији. Циљ нам је да девојке упознамо са лазарицом како би могле да на аутентичан начин доживе овај обичај,“ каже Виолета Јанева и додаје: „Оно што је карактеристично за лазаричке песме јесте да се посвећује песма сваком члану породице – девојци, младићу, невести, посебне песме се изводе када лазарке посете дом председника сеоске општине или свештеника.“

На Лазареву суботу девојке учествују у реконструкцији обичаја, која се одржава на подручју музеја на отвореном уз присуство посетилаца. Лазарице иду од радње до радње на трговачко-занатској чаршији и благосиљају занатлије изводећи песме и игре. 

У недељу празник има свој наставак јер се тада славе Цвети, а лазарице изводе последњи део обичаја.

„Лазарице одлазе на реку где истовремено пуштају низ воду венчиће које су дан раније направиле од врбових гранчица, а девојка чији је венчић „повео,“ наредне године ће водити поворку. Такође, верује се да ће се она прва удати,“ прича Виолета Јанева.

У првом издању иницијативе Школа за лазарице учествовало је десетак девојака, 2019. године је њихов број премашио 30, а ове године их је преко 50. Ове године ће међу учесницама, поред девојака из Габрова, бити и оних из оближњих градића Дрјанова и Трјавне.

„Лазарице су традиционално биле девојке старије од 12 година, наше учеснице су старости од 14 до 18 година, то је, у ствари, најважнији услов за учешће,“ каже гђа Јанева и наставља: „Веровало се да се овим обредом девојке опраштају од детињства, догађају им се прве љубави и прелазе у свет жене, дакле, показују да су већ стасале за удају и могу да створе своју породицу,“ рекла је на крају нашег разговора Виолета Јанева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије је уступио Етнографски музеј на отвореном „Етар“