Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Решавање кипарског питања у интересу је енергетске сигурности ЕУ


Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу је затражио да Брисел убеди Никозију за решавање кипарског питања у интересу испорука гаса за ЕУ. Најекономичнија рута за испоруке из источног Медитерана у Европу је она кроз Турску, која пролази и кроз Кипар. Једнака расподела енергетских ресурса, који се добијају у региону, биће од користи свим земљама, рекао је Чавушоглу. Он је подсетио да је турска заједница на острву понудила варијанте равноправног споразума о подели ресурса и прихода, али исте нису прихваћене. Турски министар спољних послова је навео да ће добијање гаса у Средоземном мору бити тема и његове посете Израелу. Лидери грчке и турске заједнице на Кипру Никос Анастасијадис и Ерсин Татар су се састали први пут након 7 месеци, пише лист “Филелефтерос“. Двојица су размотрили повећање заступљености жена на билатералним преговорима.

Србија добила кинеске ракете за противваздушну одбрану


Летом кроз Турску и Бугарску  шест кинеских војних транспортних авиона слетело је у Београд, носећи ракетни систем земља-ваздух  HQ-22. Председник Александар Вучић је рекао да је то најмоћније одбрамбено оружје које Србија има. Наоружање Србије из Русије и Кине могло би да гурне Балкан у нови рат, страхују у Европи и САД, преноси  Асошијетед прес. Премијер Косова Аљбин Курти је са своје стране казао да је, по њему, Србија у паници, јер схвата да више не може да буде на три-четири места истовремено, покушава да се ојача, јер може да остане сама, јавља агенција БЕТА. Вучић је одговорио да се у циркусу могу видјети лавови, слонови и тигрови, али вукова самотњака никада у циркусу нема, као и да би увек пре прихватио улогу вука самотњака а не хијене, бестидних и неморалних, ма колико да их има и нагласио да још горе од хијена је бити мува зунзара, која се врти око њих и чека да им донесу плен.

Атина не одустаје од свог захтева за враћање фризова са Партенона


Нови директор Музеја Акропоља Никос Стамполидис је изјавио да је време решити дуги спор око враћања Грчкој мермерних фризова Партенона и затражио да се парламент у Лондону изјасни о случају.  Стамполидис је агенцији Франспрес рекао да “није реч једноставно о неком уметничком делу које се налази далеко од свог места порекла, већ о делу архитектонског споменика који је симбол светске културе”.

Британски амбасадор у Османском царству лорд Елџин је наредио да буду скинути цели мермерни фризови са споменика и продао их је британској влади, која их је 1817. године предала Британском музеју. У марту 2021. године је премијер Борис Џонсон изјавио листу "Та Неа", да разуме “осећања грчког народа”, али су скулптуре “набављене у складу са законима који су тада били на снази”.

Румунија гради фабрику вишенаменских трактора


Аустријска компанија Syn Trac почиње изградњу фабрике у којој ће се склапати вишенаменски трактори. Иста ће се налазити у индустријском парку  Гирок, у близини румунске границе са Мађарском. Инвестиција је вредна преко 400 млн евра, а очекује се да ће фабрика запослити 600 радника. Први трактор биће испоручен у октобру 2023. године, јавља  “Румунија Инсајдер“.  Планирано је да се годишње склапа око 400 трактора за тржишта источне Европе и Блиског истока.

Запад се противи иницијативи "Отворени Балкан"


Запад је против иницијативе српског председника “Отворени Балкан“, јер сматра да она има за циљ обнову антиевропског утицаја Београда на регион, преноси БГНЕС. Цитира се број српског листа "Блиц", посвећен регионалној иницијативи у којем се наводи: “Притисак са Запада се повећава сваким новим даном. Најозбиљнији противници иницијативе председника Александра Вучића су Британци, албански премијер Еди Рама и бивши македонски премијер Зоран Заев“. Према писању листа "Блиц", највећи притисак врши Скопље. Иницијативу су одбацили Косово, Црна Гора и Босна и Херцеговина.

Саставио: Иво Иванов

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, архив, Syn Trac

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00