Након што је 1936. године Радио Софија (тако се тада звао Бугарски национални радио) почео да емитује на кратким таласима преко предајника LZA, створене су и емисије за иностранство.
Године 1936. информације о Бугарској су се могле чути само на есперанту, али после 1. маја 1937. године почело је емитовање емисија на француском, немачком, енглеском и италијанском језику. У пролеће 1938. године емисије за иностранство су се развиле преко још једног облика – “Специјалних емисија намењених одређеним европским земљама“. Специфично код њих је претходно промовисање у земљама којима су емисије намењене а које се вршило преко легација, привредних представника, страних радио-станица и новина, како би се привукла пажња слушалаца.
Када су 9. септембра 1944. године у Бугарској на власт дошли комунисти, емитовање емисија Радио Софије на страним језицима је настављено – емитовани су вести и коментари о догађајима у Бугарској и свету. У периоду од 1945. до 1950. године бугарски радио је емитовао вести у трајању од 10 минута на румунском, српскохрватском, македонском, грчком и турском језику.
У јулу 1945. године почело је емитовање емисија на турском језику Бугарског радија, које су намењене како турском становништву у нашој земљи, тако и слушаоцима у суседној Турској. Уредништво је радило под руководством Чудомира Петрова – заменика директора Бугарског националног радија и шефа Одсека за међународне информације. Сваког дана емитоване су по две емисије у трајању од 10 минута. Уредник је био Борис Пилософ, који је тада водио и емисије на француском језику. Први спикери у уредништву на турском језику били су Улфет Садикова, Риза Молов, Мустафа Бекиров, Сали Баклаџијев и многи други.
Емисије на грчком језику су настале у првој половини 1948. године. Тада је под притиском САД и Западне Европе у Грчкој већ установљена демократска власт. Покрет отпора грчке комунистичке партије је уништен и већина грчких званичника нашла је уточиште у Бугарској. Занимљиво је што је уз њихову помоћ настало уредништво на грчком језику.
С обзиром на политичке догађаје у Југославији и Албанији, у Бугарску су 1948. године дошли политички имигранти који су потражили заштиту од бугарске комунистичке партије. Створена су уредништва на српскохрватском и албанском језику. У ул. “Дунав” бр. 10 у Софији налазио се стан првих уредника и спикера уредништва на српском језику. Тамо су они припремали и преводили текстове за емисије које је снимао и емитовао бугарски радио.
У тексту су коришћени подаци о историјским чињеницама које је истраживао и описао Божидар Методијев, бивши новинар Радио Бугарске и кустос збирке посвећене историји Бугарског националног радија.
Наставиће се!
Саставио: Красимир Мартинов
Превела: Албена Џерманова
На почетку данашњег програма чућете преглед вести, а сазнаћете и какво време нас очекује сутра, 28. марта. Биг бенд БНР под диригентском палицом Георгија Милтијадова вечерас од 19 часова у Првом студију Радија представиће треће издање пројекта..
На почетку данашњег програма чућете преглед вести и временску прогнозу за сутра, 27. март. Затим ћете имати прилику да сазнате нешто више о бугарској премијери хит мјузикла „Матилда“ по бестселеру Роалда Дала. За крај, у рубрици „Песма дана“, слушаћемо..
Данас су Благовести. Једном приликом је богослов проф. Иван Желев место и значај данашњег празника у календару православних хришћана описао речима: „Без Благовести немогуће је Васкрсење. Не може једно дело уродити плодовима, ако га не започнемо. На тај..
Добро дошли у подкаст „Бугарска данас“ на српском језику Радио Бугарске! Данас хришћански верници обележавају други дан Васкрса – Васкршњи понедељак...
На данашњи дан пре 105 година рођен је Валери Петров – човек који је језиком лечио, баш као што је некада то чинио медицином. Његова поезија, преводи и..