По хришћанским схватањима, Велики петак је најмрачнији и најтужнији дан, обележен болом, нељудским страдањем и крсном смрћу Сина Божијег. На распећу, Бог је жртвовао Свог сина јединца да би нас избавио и очистио од греха, да би победио смрт.
Христос је Јагње Божије које узима грехе света. Христос успоставља новозаветне обреде, где нема потребе за правом крвљу, јер сам он постаје жртвено јагње. На тајној вечери је установио Свету тајну причешћа као извор вечног живота и пребивања у Богу.
У православном богослужењу је дан Христове смрти на крсту прожет симболиком. У току дана се не служи Света литургија, јер је Сам Господ жртвовао Себе за нас. Зато је Велики петак за све хришћане дан строгог поста, а многи верници у знак жалости не једу и не пију до заласка сунца.
Ујутру, пре служења царских часова се у средину храма поставља посебно украшени сто, који представља Христов гроб, прекривен плаштаницом. После службе хришћани целивају плаштаницу и пролазе испод стола у знак смирења и покајања.
Обичај је на Велики петак да верници који намеравају да приме Свето причешће, посете свог духовног наставника и исповедају се. На тај дан многи себи постављају питање да ли су достојни Христове жртве и сагледавају своје поступке.
Увече сви свештеници у храмовима служе вечерњу и врше опело Исусу Христу. После опела они износе Плаштаницу и са њом, у пратњи верника, обилазе храм. Опход око храма с плаштаницом представља симбол Христове сахране. Потом на улазу храма свештеници држе високо плаштаницу, а верници се поново провлаче испод ње и улазе у цркву, након чега се служи вечерња служба. Плаштаница се поново ставља на Исусов „гроб“ у средини цркве, где остаје до Васкршње службе.
Све молитве и појања тог дана указују на смисао самопожртвовања Спаситеља и Његове безграничне љубави према људском роду. На тај дан црква призива вернике да осете страдања ближњих, јер сваки бол подсећа на Господња страдања на крсту. Исус је оваплоћена Љубав Божја, која кроз покајање, праштање и спасење душе отвара пут ка бољем свету у Вечности.
Превела: Албена Џерманова
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..