Светлим понедељком – првим даном по Васкрсу, почиње Светла недеља у којој Црква слави Свете апостоле и Пресвету Богородицу. То је време када Христово васкрсење свима доноси просветљење и наду за вечни живот.
Током свих тих седам дана Црква и њени верници славе различите свеце: на Светли понедељак – Свете апостоле, на Светли уторак и среду – Пресвету Богородицу, Светог Архиђакона Стефана и Светог Андреја, на Светли четвртак – Свете апостоле Јована и Јакова, на Светли петак – Светог апостола Петра, а на Светлу суботу – Светог Јована Крститеља. Светла недеља се завршава Томином недељом која је посвећена једном од дванаесторице Христових апостола и мученика за веру – Светом апостолу Томи, познатом као „неверни Тома“, јер је одбио да поверује у васкрсење Исуса Христа, те је тражио да се сам увери и опипа његове ране.
Празнични Васкршњи дани пропраћени су и бројним народним обичајима као што је, на пример, котрљање ускршњих јаја на пољани за богат род и заштиту од града.
У Светлој недељи посебно место заузимају обреди и обичаји који имају заштитну функцију. У неким местима Бугарске праве се љуљашке. У народу се веровало да љуљање на љуљашкама доноси здравље, плодност и штити од злих сила. У многим песмама које се изводе током љуљања присутни су митски ликови – змај, вила, а пева се и о плодности и будућој удадби девојке.
Током целе недеље по Васкрсу на сеоском тргу играју се кола, која опет имају заштитну функцију.
На граници између зиме и пролећа свет дочекује нови почетак, слави васкрсење природе, прославља младост и лепоту.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
У савременом свету, где материјално све чешће потискује духовно, размишљања о спасењу душе остају негде у другом плану. Свакодневна трка са временом, непрестане обавезе и бриге пригушују глас душе, која се гуши под теретом ужурбаног ритма живота...
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и..
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се чувају у Солуну. У народном календару Митровдан се повезује са крајем пољопривредне године. Некада..