Како је сликати се са ајкулом? Да ли ми добро стоји аутентични женски шешир с почетка 20. века? Како бих изгледала са марамом на глави и које су тајне мараме? Одговоре на ова и нека друга питања, као и специјално припремљена места за селфи може да понуди овог лета Регионални историјски музеј Бургаса, у чијем су саставу историјска, етнографска, археолошка и природно-научна експозиција.

„У Природно-научном музеју у једној од сала је на зиду постављен панел са великом белом ајкулом и свако ко жели може да се слика са њом – прича Милен Николов, директор Регионалног историјског музеја Бургаса  – Захваљујући помоћи директорке Бургаског позоришта „Адријана Будевска“ у Историјском музеју тренутно имамо копије женских шешира с краја 19. и почетка 20. века. Тако смо у изложбеној сали направили ретро-кутак са интеријером богате градске куће из поменутог периода где даме које желе могу да пробају шешире и наравно, да направе селфи.“

Шешири и раскошне дуге хаљине су једно од модних обележја доба после ослобођења Бугарске од османске владавине 1878. године. Нови тон у новоослобођеној Отаџбини задала је стара бугарска престоница Трново.

• Трново и утицај европских модних трендова након ослобођења од Турака

О томе сведочи и текст на једној од пожутелих страна некадашњег листа „Борба“: „Ако треба да упоредимо нове модне трендове у Трнову и оне у осталим бугарским градовима, Трново по разноликости у модној понуди заузима прво место. Има дама, а њихов број није мали, које носе цилиндар, исто као што су у прошлости Туркиње и Албанке носиле фес… Ово није наша традиција одевања, већ једна мешавина која жене чини смешним, а ми се чудимо да ли су то Трновке, Европљанке, Туркиње или Албанке.“

Директор Регионалног историјског музеја Бургаса каже да је израда шешира као занат код нас на путу да нестане. Зато су се за помоћ обратили позоришту, а не радионици шешира.

А ако се вратимо у историју од пре 100 година, видећемо да Бугарке нису на глави носиле шешир са пером, него мараму која је била као „пасош“ жене и пружала информације о томе из ког је краја, из какве породице потиче, да ли је удата, које је вероисповести, какав је њен друштвени статус… Током целог лета у Етнографском музеју Бургаса даме ће имати могућност да виде различите традиционалне мараме и како им оне стоје. Милен Николов се искрено захваљује бакама из села Љуљаково, које су помогле његовој екипи да купи скоро 30 марама. Наравно, пружа се прилика и за селфи.

Археолошки музеј пак својим посетиоцима омогућује да себе виде као цара чији се лик нашао на новчићу.

У духу древности као сувенири ће се нудити реплике оригиналних чаша за вино из доба Древне Грчке, Рима и средњег века. Оне су ручно израђене према моделима артефаката које су пронашли бургаски археолози приликом археолошких ископавања, прецизирао је Милен Николов и поносно нагласио да је свака од њих право уметничко дело. Први пут ће бити организована дегустација вина из локалне винарије.

Саставила: Весела Крстева

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook/burgasmuseums