Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугарска се топи због ниских прихода и неефикасног законодавства

Димитар Ганев: Демографска криза је у основи све већег песимизма у вези са будућношћу земље

Димитар Ганев
Фотографија: БГНЕС

За десет година Бугарска је изгубила око пола милиона становника, показују подаци Националног завода за статистику позивајући се на попис становништва спроведеног 2021. године. Наставе ли се садашњи негативни трендови морталитета, наталитета и емиграције из земље, реална је претпоставка да ће 2030. године у Бугарској живети нешто више од шест милиона становника, упозоравају стручњаци. 

„Бугарска се топи,“ рекао је за Радио Бугарску социолог Димитар Ганев из Агенције „Тренд.“ Недавно испитивање јавног мњења указује да за скоро 91% Бугара ниски приходи представљају озбиљан проблем. „То је вероватно и један од главних разлога за емиграцију и одлив мозгова из Бугарске,“ каже Димитар Ганев и додаје:

„Традиционално, у свим истраживањима, годинама уназад, ниски приходи су били и остали проблем број један у земљи. На другом месту је здравство, док су треће, четврто и пето место заузеле теме које су на неки начин повезане са демографском кризом – стопа наталитета, емиграција и сл. Приметио сам да добар део анкетираних Бугара подржава евентуалне мере увођења пореских олакшица за младе људе, а повећање дечјих додатака подржава преко 80% испитаника.“

Према Димитру Ганеву, приоритет сваке бугарске владе су бирачи или „они који су већ рођени, који живе у земљи и који представљају довољно велику друштвену групу која би могла да их подржи на изборима.“ Нажалост, државне политике усмерене на подршку породицама са децом остају у другом плану. Део мера за сузбијање демографске кризе није обавезно повезан са издвајањем средстава из буџета, већ пре би се рекло да захтева промену законодавства:

„Једна од кључних иницијатива је привлачење људи из иностранства или тзв. бугарске дијаспоре не само из западноевропских земаља, него и из Северне Македоније, Молдавије, Украјине, тј. из земаља где живе етнички Бугари. И овде није у питању само новац, ради се о компетентној државној политици која би спровела одговарајуће законске промене које би олакшале овим људима – Бугарима и странцима, долазак и боравак у нашој земљи. Али оно што је посебно разочаравајуће – не видим да се ишта предузима у том правцу. Знате ли колико је компликована процедура коју један бесарапски Бугарин из Молдавије или Украјине треба да прође како би дошао да ради у Бугарској?! Он треба да прође кроз једну административну одисеју. А чему све то? У међувремену Бугарска и бугарски предузетници се жале на несташицу радне снаге,“ каже Димитар Ганев.

У Бугарској влада дубок песимизам о будућности земље и значајан део аргумената повезан је са демографском кризом, сматра Ганев:

„У том смислу, мислим да је демографска криза један од разлога за дубоко уврежени песимизам у Бугарској. Јер ако се повећа наталитет, биће и више младих људи који ће ући на тржиште рада, они ће, са своје стране, улити нову снагу, ствараће нове идеје и могућности, а то би смањило песимизам, који такође утиче на демографске процесе код нас. То значи да смо упали у спиралу, што сигурно није добра вест,“ закључио је Димитар Ганев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Кирил Влчев

БТА представља јединствени фонт поводом своје годишњице

Бугарска телеграфска агенција (БТА) 16. фебруара 2025. године обележава 127 година од објављивања свог првог билтена, који је потписао њен први директор Оскар Искандер. Агенција је основана 1898. године указом кнеза Фердинанда I, по узору на руску..

објављено 16.2.25. 10.15

Срећан 89. рођендан, Радио Бугарска!

Радио Бугарска данас слави свој 89. рођендан! Током свих ових година, наш вишејезични медиј није био само извор поузданих информација, већ је успоставио нераскидиву везу са слушаоцима широм света. Данас Радио Бугарска нуди богат и разнолик..

објављено 16.2.25. 06.30

Формирао се нови пар црних лешинара у источним Родопима

Мужјак црног лешинара, који је пуштен у природу у оквиру пројекта реинтродукције ове врсте, пронашао је своју партнерку, за коју се претпоставља да потиче из колоније црних лешинара у Националном парку „Дадија“ у Грчкој. Радосну вест о новом пару у..

објављено 14.2.25. 13.55