Данас Бугарска православна црква и њени верници славе Дан Светих апостола Петра и Павла. Они су заслужни за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство, били су неустрашиви проповедници Христове вере, због чега су прогањани и нашли мученичку смрт.
По традицији се на данашњи дан у свим православним храмовима служи празнична литургија.
Дан Светих апостола Петра и Павла се у народу назива Петровдан. У народној традицији он је симбол великог успона природе и живота почетком лета. Слави се када је жетва у пуном јеку, те је стога на тај празник допуштен рад у пољу, макар само до поднева.
29. јуна имендан славе Петар, Павел, Павла, Петрана, Полина, Павлина, Петја, Камен.
У народном веровању Петар и Павле су браћа. Свети Петар је строг и непопустљив, али и поштен старац који држи кључеве од рајских врата. Њему је дато право да одређује ко је праведан, а ко није. Био је толико поштен да када је његова мајка изашла пред суд, није је пустио да уђе у рај, јер је према њему, за живота била зла и проклета жена. Бугари верују да је свети Павле попустљивији. Народ каже да је он био и причљив.
И мада православна црква слави свеце Петра и Павла у једном дану, у неким крајевима наше земље (у Добруџи, на истоку Бугарске, у Родопском крају) обележава се и Павловдан – 30. јуна.
За Петровдан се обично припрема богата трпеза што још једном потврђује велику љубав и поштовање народа према овим светитељима. Рано ујутру жене носе у цркву колач и јабуке "петровке" да их свештеник освешта.
У многим местима на тај дан се одржавају сабори‚ коље се курбан, приређује се заједничка трпеза. Певају се песме и играју кола.
У селу Гега, у близини наше границе са Северном Македонијом, Петровдан се слави на посебан начин. Цело село одлази у Чуриловски манастир светог Ђорђа који је још познат као „Манастир са ђаволима“. Људи у манастир не односе јабуке „петровке“ него уводе жива јагњад, да их свештеник освешта.
Саставила: Венета Николова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: pravoslavie.bg, архивa
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..