Град Хасково је врата ка источним Родопима који обилују рутама и стазама које нас воде у прошлост. Али пре него што кренете у обилазак околине Хаскова, препоручујемо вам да прво прошетате улицама и трговима Хаскова који се поноси својим реконструисаним центром који красе зелени паркови, фонтане, лепе грађевине. Није случајно што се 2011. године управо Хасково окитило титулом најзеленијег града у Бугарској.
Хасково нам је углавном познат као град Пресвете Богородице. Статуа Деве Марије са Младенцем у наручју подигнута је 2003. године на брду Јамача – једном од првих узвишења у источном делу Родопа. Скулптура чија висина је скоро 33 м може да се види са било ког места у граду а уписана је у Гинисову књигу рекорда као највиша статуа Богородице са Младенцем на свету.
Уз статуу је подигнут звоник са којег се пружа диван панорамски поглед на град и околна места. Звона су израђена у ливници “Велеганов” – једној од најстаријих ливница у Бугарској. Њихов глас чује се два пута дневно и разлеже се по читавом граду, каже Митра Тодорова из Туристичко-информативног центра Хасково.
А шта још можемо видети – посетити у граду Богородице?
“Можете посетити Регионални историјски музеј који има пет веома занимљивих поставки – од археологије до најновије историје и етнографије,” каже Митра Тодорова из ТИЦ Хасково и додаје: “Такође, можете да посетите Паскаљеву кућу која је јединствен пример архитектуре из доба Националног препорода и илуструје прелазак из сеоског у градски стил живота код имућнијих становника града. Има и других лепих кућа из истог периода које обликују једну малу четврт. Имамо и две веома занимљиве цркве.”
Археолози су у близини села Александрово пронашли гробницу из 4. века пре Христа са изузетним фрескама, која је, нажалост, опљачкана још у древна времена. Савршену копију гробнице можете да видите у непосредном суседству, тачније – у Музејском центру “Трачка уметност у источним Родопима” који чува богату збирку предмета из свакодневног живота наших предака.
“Трачани су највише трагова оставили управо у овом делу земље. Реч је о нишама у стенама, олтарима, жртвеницима и многим другим сакралним местима у стенама, свако од којих има своју занимљиву причу. У Музејском центру је изложено златно благо из 4500 – 4000. године пре Христа, које је откривено у Сакар планини. Пронађени накит је сличан оном из некрополе у Варни и спада међу најстарије обрађено злато на свету. А оно што посебно задивљује је његова израда. Рупице на златним елементима су тако мале да кроз њих може да прође само коњска длака. Какве алате и технику су наши преци користили у изради овог накита и даље остаје мистерија,” каже Митра Тодорова.
На брежуљку код одмаралишта Минералне бање налазе се остаци тврђаве Свети Дух која је саграђена у 2. веку, на месту утврђења из римског доба, а коришћена је скоро 1000 година. Данас је у центру некадашње утврде изграђена капела.
Недалеко од села Узунџово можете да посетите цркву Успења Пресвете Богородице – највећи сеоски храм у Бугарској и некадашње средиште једног од највећих вашара у склопу Османског царства.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: visithaskovo.com, haskovo.net, Музејски центар “Трачка уметност у источним Родопима”
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи,..