Живко Желев је познати бугарски кавалџија, композитор, уметнички руководилац Ансамбла народних песама и игара "Добруџа" у граду Добричу, оснивач и руководилац оркестра "Бисери". Солистичка извођења, обраде народних песама и ауторски комади Желева снимљени су за Тонски архив БНР, БНТ и других медија.
Недавно је овај наш музичар прославио свој 60. рођендан. То је повод да за Радио Бугарску са њим разговара Илка Димитрова. Ево шта је музичар рекао:
ˮМузиком сам почео да се бавим на препоруку мог оца. Био сам ученик 6. разреда када је мој професор музике рекао оцу да се морам бавити музиком. Ја сам тада показивао интересовање за језике – бугарски и руски, те сам мислио да ћу уписати филологију, али ме је отац уписао у музичку школу у граду Генерал Тошево. Мој први учитељ био је Борис Брамчијски, а у школи у Котелу учио сам код Стојана Чобанова и Георгија Пенева. Због њих сам заволео музику. Током свих година до сада радовале су ме различите ствари. У почетку сам свирао на кавалу, а затим сам почео да радим аранжмане за оркестар „Бисери“ и за оркестар ˮДобруџа“. Са данашњим даном могу рећи да сам најсрећнији и најпоноснији тиме што музику стварам заједно са својим сином. Последња наша дела укључују клавир, кавал, квартет певачица. У потрази за занимљивим идејама придружује нам се и моја снајка која је иначе солисткиња Варненске и Софијске опере. Трудимо се да све мајсторски урадимо и да се оно допадне публици. Наш народ има смисао за лепе ствари. Ја сам током година већу пажњу посвећивао концертним наступима, а у последње време дајем предност сниматељском раду. Преко 15 година снимам ауторску музику, а радим и аранжмане. У том процесу је веома важан рад са колегама, најбитније је чути крајњи резултат. А тако и остављам нешто иза себе, да би млади имали одакле да црпе идеје и да би се развијали – у томе је смисао! Надам се да сам допринео очувању музике из добруџанског краја, јер је заиста много волим.“
Ветар
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
Извор: информација Албене Безовске и интервју Илке Димитрове
Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..