Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нетакнута лепота северног дела бугарског Црноморја

Камен брјаг и Јајлата – омиљено место заљубљених парова

10
Фотографија: Дарина Григорова

Тиркизно море, неприступачне стене и степско растиње – такви призори могу се видети северно од Варне где вијуга пут ка Каменом брјагу и археолошком парку Јајлата.

Камен брјаг се обично повезује са концертима који пружају незаборавне доживљаје љубитељима рок музике. Код села Камен брјаг одржава се и традиционални Џулај морнинг фест на којем се дочекује свитање првог дана јула. 


Јужно од села, удаљено само 2 км од њега, налази се заштићено подручје Јајлата – место где се прошлост и садашњост сусрећу.

Културно-историјски резерват окупио је на једном месту остатке праисторијских пећинских насеља, трачких светлишта и некропола, римског пристаништа, византијског насеља са зидинама и православним храмом посвећеним Светим Константину и Јелени. Вероватно је сва ова лепота некада инспирисала и очаравала и античког песника Овидија за кога се верује да је живео у једној од оближњих пећина. 


Данас обавијен тајнама резерват наставља да привлачи посетиоце жељне да нешто више сазнају о историји и уживају у лепим морским призорима.

Ту смо видели и Никиту Георгијева коме ово није први долазак у археолошки парк.

„Лепо је што северни део бугарске обале још није преизграђен као што је јужни,“ рекао је Никита. „Још увек постоје „дивља места,“ а културно-историјске знаменитости су у природи и много је пријатније. На овом месту буквално можеш да испратиш развој човечанства током 7000 година, што се ретко може видети негде другде. У парку Јајлата, рецимо, имамо пећинске настамбе где људско присуство датира од пре 5000 година. 


Затим, имамо трагове историје Трачана, Римског и Византијског царства. С друге стране, кад се попнете на висораван и погледате према западу, видите савремени свет са ветрогенераторима, а небом лете авиони… То је 7000 година на једном месту.“


Дуга рута која пролази кроз приобалско подручје укупне површине 45,3 ха обилује путоказним таблама које голицају машту пролазника. 


„Волео бих да се мало више развије овај крај,“ каже Никита. А туриста не мањка чак ни радним данима:

„Долазе,“ каже Татјана Атанасова из центра за посетиоце парка Јајлата. „Зависи, али викендом и нерадним данима их је више. Поред оних из Бугарске, долазе нам Румуни, Чеси, Пољаци. Имамо посетиоце свих националности. Иначе, настављају се археолошка истраживања и проучавања културних слојева. У току је и делимична реконструкција објеката.“


Тачно изнад Јајлата пролази Виа Понтика – миграторни пут птица селица од којих се преко 50 врста гнезди у стенама резервата. Међу њима су модроврана, ћубасти корморан и пупавац. Није занемарив и број животиња регистрованих тамо – преко 270, а могу се видети и ретке и угрожене врсте биљака. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Дарина Григорова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10