Једна од ствари по којој ћемо запамтити два мандата председника Бугарске Румена Радева је именовање највећег броја прелазних влада. Актуелна Влада је 100. у бугарској политичкој историји и 4. коју је именовао Румен Радев. Колико ће још прелазних влада бити, показаће време. Главни задатак прелазне владе, сагласно Уставу Републике Бугарске, је да организује и спроведе поштене и транспарентне изборе, али она може и да доноси одлуке о текућим питањима за које није потребно одобрење парламента. Прелазна влада мора да буде гарант стабилности и не сме изазивати незадовољство народа због нечијег погрешног корака. Међутим, већ четвртог дана свог мандата нова влада је провоцирала део грађана изјавом о критичној ситуацији у вези са испорукама гаса:
„Проблем са испорукама гаса је био пре свега комуникационе природе. Неки министри у саставу прелазне владе су снажно проевропски расположени као, на пример, Атанас Пеканов. Зато сматрам да је заокрет према истоку немогућ, јер политичари нису спремни за такву кардиналну промену“ – навео је у интервјуу БНР политиколог Ивајло Динев.
Али неспорно је да такви потези и непримерене изјаве „уливају воду у млин“ критичара идеје о постојању прелазних влада. По мишљењу аналитичара Христа Панчугова, потреба за именовањем прелазне владе је настала на почетку преласка на демократију како би се ограничио политички утицај комунистичке партије у тренутку изласка из социјалистичког система. Међутим, сада:
„Један од задатака следећег парламента, без обзира на то колико ће он постојати, је да донесе одлуку о укидању прелазних влада као облика управљања у Бугарској. Када су редовни избори, не именује се прелазна влада, што значи да неколико месеци држава може да функционише и без ње“.
Неке прелазне владе имају шансу да им мандат буде и дужи од мандата редовне владе. Постепено су оне постале неизоставни део бугарског политичког процеса а то је резултат низа чисто унутарполитичких проблема у редовима политичких снага – убеђен је политиколог Страхил Делијски.
„Огромни део политичких снага смисао свог постојања замишља као обавезно позиционирање у односу на друге политичке снаге, али не и као покушај да заступа интересе одређене социјалне групе друштва. И све се то дешава упркос смањењу поверења у све политичке субјекте и све мањој жељи за учешћем у изборном процесу“ – рекао је Делијски.
Растући број грађана који не гласају на изборима не сме нас изненађивати и из једног другог разлога. Кључне речи у програмима свих политичких снага су бизнис, тржиште, корупција и не постоји ниједна политичка снага која изјављује да ће бранити интересе најрањивијих група и која јасно стоји у левом политичком спектру, наводи Делијски и наставља:
„Огромна већина становништва је сиромашна, треба јој неко ко ће да понуди прерасподелу ресурса, неко ко ће да јој понуди садржајнији, европски порески систем, доступнија јавна добра, а не плаћене јавне услуге. У програмима политичких снага такве ствари изостају па је зато најприродније да ти бирачи остану код куће“.
Због тога ће вероватно формација „Настављамо промену“ на изборима у октобру изгубити гласове. Она нема своје бирачко тело, прогнозира Делијски и закључује: „Не мислим да ће јој заједнички наступ на изборима са коалицијом `Демократска Бугарска` донети више гласова“.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Ако би се избори одржали почетком октобра, своје место у 51. сазиву Парламента нашло би шест партија и коалиција, показује истраживање агенције „Маркет Линкс“, које је наручио bTV. ГЕРБ-СДС би добио 23,1% гласова. Коалиција „Настављамо промену –..
Од данас, 27. септембра, Бугарска поново улази у 30-дневну предизборну кампању. Укупно 28 политичких партија и 11 коалиција пријавило се Централној изборној комисији (ЦИК) за учешће на предстојећим превременим изборима за народне посланике, али ће се за..
Бугарска и Северна Македонија имају Споразум о добросуседству, који је део плана за проширење ЕУ и нико не може да одступи од њега, изјавио је лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, који је такође председник Одбора за спољну политику у парламенту. „Од..
Ако би се избори одржали почетком октобра, своје место у 51. сазиву Парламента нашло би шест партија и коалиција, показује истраживање агенције..