15. августа Бугарска православна црква слави Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника,који је у народу познат као Голјама Богородица (Велика Госпојина). Његови корени везани су заЈерусалимску цркву. На иконама, као и за време свете литургије на Велику Госпојину прослава Богородице достиже свој апогеј. У местима у којима постоји црква или манастир под њеном заштитом, овај дан је посебно свечан, а после празничне свете литургије по традицији се организују сабори, коље се и курбан који се дели људима за здравље и добробит.
У народним песмама, легендама и веровањима Богородица је праведна и милосрдна чак и према грешницима, она је симбол мајчинске љубави. Божја Мајка је добра према људима, она је покровитељка и заштитница која се брине о свим људима и води их исправим путем. У народу се верује да је Богородица заштитница мајчинства, жена и деце. Према бугарској традицији, на тај дан жене не раде. Оне које немају децу носе у цркву ручно везене пешкире, прегаче, чарапе или цвеће и стављају их пред икону Пресвете Богородице. Према народном веровању, Пресвета Дева Марија чува породиље и новорођенчад. У манастирима у којима се чува чудотворна икона Пресвете Богородице организује се ноћно бдење и литија са иконом Божје мајке.
Тако је и у Искрецком манастиру Успења Богородичиног, у западном делу Старе планине. Више о њему можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда , где се сусрећу равница и планина , археолози су открили остатке праисторијских насеља која..
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..