Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Енглескиња из Ланкастера свира на бугарском кавалу

Фотографија: Венета Николова

Некада на просторима Бугарске није било прихваћено да жене свирају на музичким инструментима, а још мање када је реч о дувачким инструментима. Али времена се мењају, неки табуи нестају. У нашим данима има талентованих Бугарки које изврсно свирају на тамбури, гадулки (традиционалном бугарском гудачком инструменту), гајадама, кавалу итд. 


Бугарска народна музика је све популарнија у иностранству, па зато нас не треба изненадити то да на нашим традиционалним инструментима свирају и странци. Међу њима је Шан Филипс.

Срели смо је на Националном сабору народног стваралаштва у Копривштици почетком августа. Шан – сићушна жена живахног поглед и топлог осмеха, је Енглескиња из Ланкастера и један од бројних страних љубитеља нашег фолклора у иностранству. „Кавал је диван инструмент“, каже она и додаје:

„Он је сасвим једноставно пројектован, али је универзалан. Хроматски је, има неколико регистара и лако је преносив. Преко њега се може упознати лепа традиција у вашој музици. Бугарски фолклор је веома богат, а ваше певање је јединствено!  Хармоније су фантастичне, мелодије су лепе, али и прилично сложене…  То је маестрална музика коју вреди промовисати у свету.“


Бугарски кавал се најчешће прави од дрвета шљиве или трешње, а његов звук је мекан, топао и упечатљив. За Шан он је егзотичан инструмент којег нема у фолклорној традицији њене земље, али је зато широко распрострањен у земљама попут Бугарске, Македоније, Турске, а такође и у неким арапским земљама. Енглескиња је члан мултинационалног Балканског оркестра који пробе одржава у Амстердаму. Предаје музику у основној школи, а у међувремену је добила подршку Уметничког савета Уједињеног Краљевства /који финансира локална лутрија / и сада детаљно истражује балканску музику, укључујући и бугарску. А има ли бољег начина за то од... кавала!


Већ две години Шан савладава танчине свирања на кавалу код кавалџије Кирила Белешкова из Пловдива. Пре него што дође у Копривштицу, она и   њене колеге из Балканског оркестра су имале једнонедељну припрему за учешће на Сабору. У разговору се Шан присетила свог претходног учешћа на Фолклорном сабору у Копривштици:

Копривштицу сам посетила 2005. године, тада је било поплава! Све живо је због лошег времена прешло доле у град. Али је било веома забавно! Остале су ми дивне успомене на тај мој боравак у Копривштици и зато сам желела да поново дођем. Сада сам ту са својим партнером који учи да свира на бугарским гајдама и први пут борави у вашој земљи, пуно се забавља“ – каже Шан.


И додаје да је свака посета Бугарској обогаћује и испуњава позитивним емоцијама. На крају нашег разговора она је врло радо пристала да је сликамо са групом гајдаша који су дошли са другог краја Бугарске да би као и она, показали свој таленат и љубав према нашој народној музици.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Будин Михов

Проф. Будин Михов и његове светски признате књиге из области биохемије и медицине

Молекуларна медицина, медицинска хемија, биохемија, молекуларна патологија, молекуларна фармакологија неке су од тема, којима се проф. Будин Михов бави 30 година. Сам каже да је научник светске класе, а обим његових радова доказује да када..

објављено 22.10.23. 11.20

Традиционални бугарски вез као инспирација у савременом животу

Одавно је бугарски традиционални вез инспирација. Разноликост његових елемената је израз богате душе и уметничког талента Бугарке и оличење сталне тежње за лепотом. Већ пет година Марија Гергова улаже таленат и позитивну енергију покушавајући да..

објављено 21.10.23. 12.05
Апостол Карамитев

100 година од рођења чувеног глумца Апостола Карамитева

На данашњи дан је пре 100 година рођен великан бугарског глумишта Апостол Карамитев (1923-1973). „Ја не планирам да остарим. Желим да умрем млад, леп, весео, занимљив! Нећу да остарим. Мрзим старост. Болести. Бриге. Проблеме...“ говорио је..

објављено 17.10.23. 07.45