Ако средином августа посетите Седам рилских језера, видећете како на стотине људи одевених у бело плеше у кругу. То су следбеници Петра Данова који изводе ритуал Панеуритмија преко којег се повезују са природом и једни с другима.
19. августа припадници тзв. Белог братства дочекују своју Нову годину па се тим поводом око језера "Бубрег" ("Бъбрека") окупља људи из Бугарске и целог света који под звуцима специјалне музике заједно плешу и изводе свих 28 вежби из ритуала Панеуритмија.
Реч "панеуритмија" потиче од три корена: "пан" значи "цели, космички", "еу" означава право значење и суштину ствари, "ритмика“ - преноси идеју преласка у ритам посебне музике.
Петар Данов, који је у свету познат као Беинса Дуно (1864-1944), је створио властити облик езотеричног хришћанства и стекао велику популарност далеко ван граница Бугарске. Најутицајнији бугарски духовни вођа је рођен у породици православног свештеника Константина Дановског. Средње образовање завршио је у граду Свиштову, након чега је студирао на Универзитету у Бостону у САД. По повратку у Бугарску написао је своју прву књигу – "Наука и васпитање", која је објављена 1896. године. Године 1914. одржао је своју прву јавну беседу која је означила почетак циклуса недељних беседа "Снага и живот". Током 30 година је у 1.600 својих недељних беседа говорио о доброти, љубави, мудрости, истини и правди – пет основних категорија и врлина које су стубови његовог учења.
Саставила и уредила: Миглена Иванова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, архивa
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..