Становници болградског села Кубеј, у Украјини, међусобно комуницирају на лепом архаичном бугарском језику, поштују бугарске традиције, а на трпезу стављају укусна бугарска јела. Село је познато и као родно место познатог лингвисте и борца за чистоту бугарског језика академика Александра Теодорова-Балана.
У ове крајеве Бугари су дошли пре више од 200 година, али и данас одржавају живу везу са својим коренима, која, наравно, пролази и кроз кухињу. За свадбе или друга велика славља, поред других јела, на њиховој трпези се увек нађу каварма, пихтије и сарме.
У топлим месецима воле да спремају лагано, али богато витаминима јело од поврћа, онако по нашки – од лука, кромпира, патлиџана, паприка и парадајза, а на Бадње вече домаћице служе булгур са сувим воћем или са кромпиром и узваром (ошапом) припремљеним од сувих кајсија и крушака. Ово је Радио Бугарској испричала Ана Арабаџи, која је рођена и живи у селу Кубеј. Замолили смо је да нам исприча о кухињи Бесарапских Бугара и њеним специфичностима. Њен отац је Бугарин, а мајка – Гагауз. Каже да је некада село у коме заједно живе Бугари и Гагаузи било велико. Бугара је било до 6 хиљада. Данас их је, међутим, мање, јер су неки отишли да раде и живе у граду.
О имену села Ана прича следећу легенду:
"Некада су овде живела два брата. Били су веома богати. Један се звао Ку, а други Беј. Једном је надошла вода. Двојица су успела да зауставе воду да не би поплавила село. У њихову част село је добило име Кубеј".
Када су празници Бугари овде воле да се окупе – да мало ћаскају, да добро поједу, да се ухвате у коло и да певају песме. "Моја мајка је волела да пева песме о Турцима и Бугарима", рекла је Ана Арабаџи и заподенула тужну песму из доба османске владавине.
Тако с колена на колено етнички Бугари у селу преносе традиције, обичаје, приче легенде, песме и … рецепте. Увек младима кажемо: „Дођи да научиш. Нисам ја бесмртна. Ти мораш да знаш!“, наводи Ана с осмехом. Објашњава да се код њих највише једе овчје месо, а од зачина најчешће стављају чубар. Велико поштовање ужива и алева паприка коју обавезно справљају сами код куће.
А ево како спремају укусну каварму:
"Од овчетине. Ставити мало јагњеће масти, да се истопи. Затим додати месо. Поклопити да се мало продинста. Додати вино и оставити да кључа око сат времена. Затим скинути поклопац, промешати, додати зачине и оставити да кључа у отвореном лонцу док се не скува".
Неизоставни део бугарске кухиње и у селу Кубеј је гибаница која је тамо позната и под именом "милина". Најчешће спремају гибаницу са сиром, али лети могу додати и више лука, копра и јаја.
"Развлачимо коре и остављамо да се мало осуше. Затим их поново стављамо на сто и сваку кору премажемо машћу или маргарином а одозго додајемо мешавину урде и сира, да не би било сувише слано, те увијамо кору за кором. Ређамо их у тепсију, одозго попрскамо мало масти или маргарина и стављамо у рерну да се коре лепо осуше – за око 10-15 минута. Потом помешамо павлаку и јаја, прелијемо одозго и печемо".
Гибаница је део и новогодишње трпезе. Тада се у њу стављају знамења за разне врсте делатности и послова, као и новчић. Коме припадне новчић, биће богат.
Овом крају у којем живе лепи људи – чувари наших традиција, Радио Бугарска жели мир, благостање и много среће.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива, Facebook / @Bessarabia Secret
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..