Избори су прошли, али неизвесност за будућност остаје. Сада се људи надају да ће бити формирана редовна влада која ће дуже остати на власти, али и да ће народни посланици покушати да обуздају инфлацију и повећају њихове дохотке.
Потреба за додатним стезањем каиша због растућих цена прехрамбених производа и грејања забрињава Бугаре на прагу зиме. Мишљења су различита и у великој мери условљена широком социјалном разликом између старијих особа са пензијама испод 500 лева и младих људи чија су примања често неколико пута већа. Грађани дефинишу ситуацију у земљи овако:
"Ситуација је тешка. Осећам то по дохоцима, по ценама и великој разлици између доходака и цена" – изјављује у анкети програма "Христо Ботев" БНР мушкарац средњих година.
"Забрињавају ме инфлација и растући рачуни за комуналије", наводи становник Софије.
"Највише сам забринута за децу, имам двоје синова", каже жена на улици. – Један има 20 година, други 9, а ситуација је свакако забрињавајућа. Све се дешава веома брзо и немамо времена да се припремимо".
"Забрињава ме брза смена цена, одсуство стабилности, рецимо, цене електричне енергије. Све су то ствари чија промена не зависи од нас" – додаје други учесник анкете, који је пензионер.
Не само грађани наводе страх од губитка посла, од смањења доходака и немогућности плаћања рачуна већ и мали и средњи предузетници код нас. Ево шта је рекла власница малог бизниса у селу Широко поље, у општини Крџали:
"Лишавају се како обични људи, тако и предузетници. Након 24 годинепословања у сфери прехрамбених производа, размишљамо о прекиду рада. Скоро сваког дана роба нам стиже са новим, већим ценама. Опао нам је промет, а трошкови су драстично порасли“ – каже Севгул Кадир. – „Морам да плаћам по 2.000 лева за струју, а радим да бих и зарадила за живот. Веома је тешко. Видим и шта људи купују – најчешће само хлеб – сир и качкаваљ су већ луксуз, ретко кад себи дозволе да купе саламу. Новац долази углавном од деце која раде негде у иностранству."
За опстанак малих и средњих предузећа у условима сталног раста инфлације потребне су хитне мере за оздрављење – изјавила је БНР председница Управног одбора Савеза за привредну иницијативу Васка Бакларова:
"Мала и средња предузећа умиру. Још угроженији су велика предузећа и велике производње чија је потрошња електричне енергије велика. У Бугарској је, захваљујући мерама државне подршке, ситуација још увек мање-више под контролом, али не може се сада рећи колико ће наших чланова бити суочено са дилемом да ли да наставе да раде или је боље да прекину рад."
Економиста Лачезар Богданов је оптимиста. По њему, садашњи нивои инфлације ће се задржати још месец-два дана. Он каже да постоје два фактора који ће утицати на њено смањење.
"Први је шок у Европи услед преко десетоструког поскупљења природног гаса. Други – централне банке пооштравају услове за одобравање кредита, тј. новац поскупљује а и приступ новцу постаје тежи, што ће са своје стране имати ефекат на привредну активност."
Код оваквог стања ствари паметно би било да размислимо, у којој је мери приступање Бугарске еврозони 1. јануара 2024. године остварљиво. У интервјуу БНР проф. Џефри Нилсен - члан Експертског економског савета који је пре неколико дана представио вицепремијер Атанас Пеканов, изјавио да Бугарска мора да приступи еврозони како би учествовала у доношењу одлука о монетарној политици Европске централне банке, међутим, није искључио извесне турболенције на нашем путу ка зони евра. Иако смо још увек далеко од олује у глобалној привреди, на коју је упозорио ММФ на својим годишњим састанцима са представницима Светске банке, професор Нилсен сматра да је инфлација код нас изненађујуће висока.
"Изненадили су ме подаци националне статистике, према којима је у августу годишња инфлација 17,7 %. То је много изнад просечног раста у еврозони и много изнад раста у САД. Нагли пораст цена заиста је олуја."
Што се тиче става финансијских експерата да је најбољи начин за борбу против високе инфлације рецесија, Нилсен каже:
"То је основна метода коју су централне банке некада примењивале за савладавање инфлације. Ту, међутим, не смемо заборавити да су основни фактор инфлације високе цене енергије. Ако се постигне споразум о руском рату у Украјини, то ће свакако смањити инфлациони притисак са стране енергената. Међутим, шансе да видимо такав развој изгледа нису велике, бар за сада."
Саставио: Јоан Колев
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је..